ЗАКОН О ЗАДРУГАМА
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона
Члан 1.
Овим законом уређује се оснивање задруге, стицање и престанак статуса задругара, књига задругара, управљање задрутом и органи задруге, имовина и пословање задруге, фондови, расподела добити и покриће губитака у задругама, вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја задруга, престанак задруге, задружни савези и задружна ревизија, као и друга питања значајна за статус и рад задруге.
Појам задруге Члан 2.
Задрута је правно лице које представља посебан облик организовања физичких лица (у даљем тексту: задругари) који пословањем на задружним принципима остварују своје економске, социјалне и културне интересе, и на демократски начин контролишу задругу.
Појам задругара Члан 3.
Задругар је физичко лице које је члан задруте и има статус задругара и послује претсжно посредством задруге, односно које посредством задруге продаје своје производе и/или услуге, набавља производе или користи услуге потребне за обављање своје делатности или на други начин непосредно учествује у обављању делатности ради којих је задруга основана.
Задружне вредности и задружни принципи
Члан 4.
Задрута се оснива и послује на задружним вредностима и задружним принципима.
Задружне вредности су: самопомоћ, самодговорност, демократичност, једнакост, праведност и солидарност.
Задружни принципи су: добровољно и отворено чланство, демократска контрола од стране задругара, економско учешће задругара, аутономија и независност задруге, образовање, обука и информисање задругара, међузадружна сарадња и брига за заједницу.
Задруга као правно лице
Члан 5.
Задруга стиче својство правног лица уписом у регистар који води орган надлежан за послове регистрације привредних субјеката (у даљем тексту: Рсгистар), у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Задруга се не може организовати као привредно друштво или као други облик организовања, нити се може припојити или спојити са привредним друштвом или другим правним лицем које није задруга, нити променити облик у привредно друштво или друго правно лице.
Задруга може бити оснивач, односно члан другог правног лица, у складу са законом.
Послови које задруга обавља за своје чланове, сматрају се пословима за сопствене потребе и немају карактер обављања послова на тржишту.
Учешће задругара у обављању послова задруге уношењем личног рада без накнаде нема карактер радног односа ради остваривања зараде.
Огранак
Члан 6.
Задрута може да образује један или више огранака.
Огранак је организациони део задруге који нема статус правног лица и који има место пословања и заступника, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун задруге.
Огранак се региструје у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Пословно име Члан 7.
Задруга послује под пословним именом.
Пословно име задруге обавезно садржи реч „задруга", назив и седиште задруге као и врсту задруге.
Задруга може у пословању, поред пословног имена, да користи и скраћено име, као и пословно име на страном језику, ако су та имена наведена у оснивачком акту и регистрована у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Право и обавезу да у пословном имену користе ознаку „задрута" имају само задруге које су регистроване и послују у складу са овим законом.
Пословно име задруге не може да буде заменљиво са пословним именом, односно називом друге задруге, другог привредног субјекта или другог правног лица, нити да изазива забуну о идентитету и делатности задруге или повезаности са привредним друштвом, те да вређа права интелектуалне својине, односно друга права.
Седиште
Члан 8.
Седиште задруге је место из кога се управља пословањем задруге. Седиште задруге одређује се оснивачким актом и региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Делатност задруге
Члан 9.
Задруга може обављати законом дозвољене делатности. Претежна делатност задруге одређује врсту задруге.
Претежна делатност је она делетност која је као таква одређена оснивачким актом и уписана у Регистар.
Ако задруга, осим претежне делатности, обавља и друге законом дозвољене делатности, и те делатности наводе се у оснивачком акту или задружним правилима према шифри, називу и опису делатности.
Врсте задруга
Члан 10.
Задруге се могу основати као земљорадничке, стамбене, потрошачке, занатске, социјалне, омладинске, ученичке као и друге врсте задруга за обављање производње, промета робе, вршења услуга и других делатности у складу са овим законом.
Овај закон примењује се на све врсте задруга, осим ако посебним прописом донетим на основу овог закона, за поједине врсте задруга није друкчије одређено.
Задруге се могу оснивати и као финансијске институције, што се уређује посебним законом.
Члан 11
Земљорадничке задруге могу бити опште и специјализоване.
Земљорадничке задруге производе, прерађују и продају пољопривредне, прехрамбене и друге производе задруге и задругара, снадбевају задругаре репродукционим материјалом, енергентима, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и другом робом, врше промет роба и услуга задруге, задругара и за задругаре и пружају услуте домаћинствима земљорадника у организовању и развоју сеоског туризма.
Стамбене задруге, као инвеститори и извођачи радова, организују изградњу и одржавање, граде и одржавају станове, стамбене зграде, гараже и пословни простор за задругаре, ангажовањем средстава и рада задрутара и друтих физичких и правних лица.
Потрошачке задруге снадбевају производима широке потрошње и пружају одређене услуге за своје чланове и чланове других врста задруга.
Занатске задруге израђују и продају своје занатске производе и производе домаће радиности, као и занатске производе и производе домаће радиности својих чланова, обављају занатске услуге и снадбевају чланове материјалом и средствима за производњу.
Омладинске задруге нарочито својим члановима обезбеђују да на организован начин за потребе послодавца у складу са прописима о раду, обављају повремене, привремене и сличне послове за које се не заснива радни однос, ради стицања средстава за школовање и задовољење основних, социјалних, културних и других личних и заједничких потреба задругара.
Ученичке задруге радом образују и оспособљавају ученике-задругаре за одређена занимања и омогућавају им да тим радом стичу средства за ваннаставне, друштвене, спортске и културне активности, организовање екскурзија, набавку учила, помоћ ученицима слабијег материјалног стања и друге сличне потребе.
Социјалне задруге обављају различите делатности ради остварења социјалне, економске и радне укључености, као и задовољења друтих сродних потреба нрипадника угрожсних друштвених група.
Социјалне задруге дужне су да део добити који остварују обављањем делатности улажу у унапређење здравствене и социјалне заштите, образовања. запошљавања, социјалне, економске и радне укључености, услова рада, радних вештина, животног стандарда и задовољења потреба припадника угрожених друштвених група.
Под припадницима угрожених друштвених група, у смислу овог закона. сматрају сс лица која припадају друштвеним групама које се налазе у стању социјалне потребе, у смислу закона који уређујс социјалну заштиту и обезбеђивање социјалне сигурности грађана.
Социјалне задруге уређују се посебним прописом.
Посебна заштита Члан 12.
Задруга ужива посебну заштиту Републике, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе у обављању њене претежне делатности.
Посебна заштита из става 1. овог члана огледа се у подстицању задругарства мерама економске политике, укључујући давање одговарајућих олакшица и погодности, које се утврђују посебним прописима.
Територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе могу у сарадњи са задружним савезима. односно задругама са своје територије да формирају задружне фондове за унапређење и развој задружног сектора.
II. ОСНИВАЊЕ ЗАДРУГЕ
Члан 13.
Задруга се оснива на неодрсђено време. осим ако оснивачким актом није одређено да се оснива на одређено време или за извршење одређеног посла.
Најмањи број оснивача
Члан 14.
Задругу може основати најмање десет пословно способних физичких лица. Изузетно од става 1. овог члана, ученичку задругу могу основати школе и домови ученика.
Најмањи број оснивача задруге не могу чинити супружници оснивача, крвни сродници оснивача у правој линији без обзира на степен сродства и у побочној линији у другом степсну сродства, усвојеник или усвојилац оснивача, као ни друга лица која живе у заједничком домаћинству са оснивачем.
Члан 15.
Зависно од циљева оснивања и потребних средстава за оснивање и пословање, задруге се могу оснивати са улозима (основним капиталом) или чланаринама, у складу са уговором о оснивању и задружним правилима.
Оспивачка скупштина
Члан 16.
Задруга се оснива на оснивачкој скупштини.
Оснивачку скупштину сазива представник оснивача који су одлучили да оснују задругу.
Оснивачка скупштина се може одржати и пуноважно одлучивати ако скупштини присуствују оснивачи у најмањем броју прописаном у члану 14. овог закона.
Оснивачка скупштина доноси одлуке већином гласова присутних.
Већином гласова присутних лица из става 3. овог члана оснивачка скупштина прихвата оснивачки акт и бира преседавајућег који води седницу скупштине.
На оснивачкој скупштини одређује се износ основног капитала, најнижи износ улога, односно чланарине за сваког оснивача задруге, усвајају се задружна правила и бира лице које ће заступати задругу до избора органа задруге.
Органи задруге морају бити изабрани у року од 30 дана по оснивању задруге.
Задруга је основана када оснивачка скупштина утврди износ основног капитала задруте, одреди износ улога, односно чланарине за сваког оснивача задруге, усвоје задружна правила и сви оснивачи потпишу оснивачки акт.
Улози, односно чланарина мора се уплатити на рачун задруте у року од 20 дана од дана одржавања оснивачке скупштине.
Записник
Члан 17.
На оснивачкој скупштини задруте води се записник у писменом облику.
Записник из става 1. овог члана води се у књизи записника, а нарочито садржи: време и место одржавања оснивачке скупштине, податке о задрутарима из утовора о оснивању задруте, укупан оснивачки капитал задруге, врсту и вредност улога сваког задругара, односно чланарине, датум до када треба извршити уплату, односно уношења улога, односно чланарине сваког задрутара, одлуку о доношењу задружних правила и одлуку о избору органа задруге.
Записник из става 1. овог члана потписује преседавајући оснивачке скупштине, записничар и два члана скупштине.
Регистрација задруге
Члан 18.
На поступак уписа задруге у регистар, промене података о задрузи и брисање задруге из регистра, примењују се одредбе закона којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Задруга може да отпочне са обављањем делатности од момента уписа у регистар.
Оснивачки акт Члан 19.
Оснивачки акт задруте је утовор о оснивању који се закључује у писменој
форми.
Потписи оснивача на уговору о оснивању оверавају се. Уговор о оснивању садржи нарочито:
1) пословно име и седиште задруге;
2) пуно име, презиме и пребивалиште, занимање, јсдинствени матични број и број личне карте сваког оснивача, односно за страно физичко лице - број пасоша и државу издавања уз услов реципроцитета у земљи из које долази;
3) делатност задруге;
4) податке о лицу које ће вршити заступање задруге у оснивању,
5) износ основног капитала. износ, врсту и вредност улога сваког оснивача и опис врсте и вредности неновчаног улога. као и време уплате новчаних улога, односно начин и време уношења неновчаних улога;
6) врста и износ јемства, којим оснивачи солидарно јемче за рад задруге;
7) одговорност задругара за обавезе задруге;
8) износ, време и начин плаћања чланарине за оснивачс задруге која се оснива и послује без улога;
9) начину обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања;
10) рок у коме ће се донети задружна правила;
11) друга питања од значаја за оснивање задруге.
Изузетно од става 3. овог члана уговор. односно одлука о оснивању ученичке задруге садржи одредбе о пословном имену и седишту задруге, називу и седишту оснивача, износу средстава потребних за оснивање задруте, правима и обавезама оснивача и другим питањима значајним за оснивање ученичке задруте.
Задружна правила
Члан 20.
Задружна правила садрже одредбе о:
1) пословном имену и седишту задруте;
2) делатности задруте;
3) условима и начину стицања и престанка статуса задрутара;
4) права и обавезе задрутара према задрузи и задруте према задругарима;
5) износ основног капитала задруте у време оснивања. као и начин и услове за његово повећање и смањсње;
6) минималној вредности новчаног улога, односно чланарине задрутара који приступају задрузи после оснивања, начину и времену њихове уплате односно начину утврђивања вредности и начину и времену уношења неновчаних улога тих задругара;
7) начину утврђивања и исплате улога задрутарима, у случају престанка статуса задрутара, односно у случају престанка задруте;
8) одговорносги задруге за обавезе у правном промету са трећим лицима;
9) додатним улозима задрутара;
10) избору, опозиву и делокругу органа задруте. броју чланова органа, мандату. као и начину сазивања и одлучивања органа;
11)избору, опозиву, правима и обавезама представника задрутара, ако скупштину чине њихови прсдставници;
12) заступању и представљању задруге;
13) унутрашњој организацију задруге;
14) одредбу о врсти и износу јемства, изузев за задруге које се оснивају уплатом чланарине;
15) расподели добити и покрићу губитака задруге;
16) књизи задругара и књизи записника;
17) задружној ревизији;
18) обавештавању задругара и пословној тајни задруге;
20) међузадружној сарадњи;
21) задружном образовању и информисању задругара;
22) статусним променама и престанку задруге;
23) општим актима задруге и начину њиховог доношења и
24) друтим питањима од значаја за управљање и пословање задруге.
Улози оснивача (основни капитал) Члан 21.
Оснивач улаже у задругу улог.
Улог може бити новчани и неновчани.
Улози оснивача чине основни капитал задруге.
Неновчаним улогом сматрају се: ствари и права изражене у новчаној противвредности.
Новчани део оснивачког капитала задруге не може бити мањи од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.
Задружним правилима одређује се минимални појединачни улог.
Улог се не може враћати задругару, залагати нити бити предмет извршења или обезбеђења за обавезе задругара, за време трајања статуса задругара.
Задругар може имати само један улог у задрузи.
Улог задругара не може се преносити правним послом.
Повећање улога Члан 22.
Задругари могу донети одлуку о повећању сопствених улога.
Уговором о оснивању и задружним правилима, утврђују се права и обавезе задругара у погледу повећања постојећих улога, као и начин и време уплате, односно уношења и враћања додатно повећаних улога.
Повећање и смањење основног капитала Члан 23.
Основни капитал задруте може се увећати новим улозима задругара или претварањем нераспоређене добити, односно расположивих резерви за те намене у основни капитал, одлуком скупштине задруге.
Основни капитал задруге може се смањити одлуком скупштине задруге, али не испод законом прописаног минималног новчаног оснивачког капитала.
Повећање, односно смањење основног капитала, обавезно се евидентира у књизи задругара и уписује се у Регистар.
Чланарина
Члан 24.
Задруге које се оснивају без улога задругара, могу средства за оснивање и пословање обезбеђивати чланарином задрутара.
Износ чланарине одређује се задружнима правилима у једнаком износу за све осниваче као и за задругаре који приступе задрузи након оснивања. По престанку статуса задругара, чланарина се не враћа.
Сходна примена
Члан 25.
На сва питања која се односе на задруге а која нису посебно уређена овим законом, сходно се примењују опште одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава заједничке за све правне форме привредних друштава, а посебно одредбе тог закона које се односе на друштво с ограниченом одговорношћу.
III. СТИЦАЊЕ, ПРЕСТАНАК И ПРЕНОС СТАТУСА ЗАДРУГАРА
Стииање статуса задругара
Члан 26.
Статус задругара стиче се оснивањем задруге или приступањем задрузи, на начин и под условима прописаним овим законом и задружним правилима.
Оснивач задруге нема посебних нити већих права ни одговорности у односу на остале чланове задруге.
Статус задругара не може се стећи само на основу уплате улога или чланарине, односно уноса улога.
Статус задругара ученичке задруге могу стећи ученици школе, односно дома ученика, оснивача те задруге.
Приступање Члан 27.
Статус задрутара приступањем задрузи може стећи свако физичко лице у складу са овим законом и задружним правилима.
Статус задругара приступањем задрузи може стећи физичко лице, наследник умрлог задругара ако испуњава законом предвиђене услове и поднесе писмену пријаву за приступање, а у складу са овим законом и задружним правилима.
Акти о приступању
Члан 28.
Статус задругара приступањем задрузи стиче се на основу одлуке о прихватању захтева за приступање и потписивањем приступне изјаве.
Одлуку о приступању задрузи доноси управни одбор задруге.
Изузетно од става 2. овог члана, у задрузи која средства за оснивање и пословање обезбеђује чланарином, управни одбор задруте може да пренесе овлашћење за доношење одлуке о приступању задрузи на други орган у задрузи.
Управни одбор задруге или други овлашћени орган задруге дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева, писмено обавести подносиоца захтева да ли је захтев прихваћен.
Ако задруга о својој одлуци не обавести подносиоца пријаве у року из става 5. овог члана, сматраће се да је пријава прихваћена.
Подносилац захтева чији је захтев одбијен, има право жалбе скупштини задруге, у року утврђеном задружним правилима.
Скупштина задруге мора да донесе одлуку по жалби на својој првој наредној седници а најкасније у року од 90 дана од дана пријема жалбе.
Ако скупштина задруге одлуку по жалби задругара не донесе у року из става 7. овог члана, сматраће се да је жалба усвојена.
Одлука о приступању Члан 29.
Одлука о приступању задрузи садржи, нарочито:
1) пуно име и презиме, пребивалиште физичког лица, занимање, јединствен матични број грађана, број личне карте или број пасоша за лице које је страни држављанин;
2) износ новчаног улога, односно опис врсте и вредност неновчаног улога које лице које приступа задрузи уноси у задругу или чланарине;
3) врсту и износ јемства, ако постоји;
4) време уплате, односно начин и време уношења неновчаног улога и
5) друге одредбе одређене задружним правилима.
Приступна изјава Члан 30.
Одлука о приступању задрузи и задружна правила достављају се лицу које приступа задрузи.
Лице које приступа задрузи потписује приступну изјаву која садржи нарочито: изјаву потписника да прихвата права, обавезе и одговорности задругара утврђених задружним правилима, одредбе уговора о оснивању као и да је упознат са обавезама задруге насталим пре потписивања приступне изјаве.
Уз приступну изјаву обавезно се доставља доказ о извршеној уплати улога или чланарине, односно уносу улога у задругу.
Потпис на приступној изјави оверава се, изузев у случају приступања задрузи која је основана и послује чланарином, а приступање задругара уписује се у Регистар у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Првстанак статуса задругара
Члан 31.
Статус задругара престаје:
1) иступањем;
2) искључењем;
3) смрћу задругара;
4) престанком задруте и
5) у случају других догађаја, који воде престанку статуса задругара, одређених задружним правилима.
Иступање Члан 32.
Задругар иступа из задруге на основу писане изјаве о иступању.
Статус задругара престаје када задрута прими његову писану изјаву о иступању. Изјава о иступању прилаже се уз пријаву за регистрацију иступања задрутара.
Искључење
Члан 33.
Задругар се искључује из задруге када намерно или из грубе непажње угрожава или отежава остваривање заједничких потреба чланова задруге из члана 2. овог закона, као и из других разлога утврћених овим законом и задружним правилима.
Одлуку о искључењу задрутара доноси управни одбор задруге.
Одлука из става 2. овог члана обавезно садржи образложсње и поуком о правном леку,.
Образложена одлука о искључењу задрутара прилаже се уз пријаву за регистрацију искључења задругара.
Против одлуке о искључењу задругар може поднети жалбу скупштини задруте, у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
Скупштина задруте је дужна да донесе одлуку по жалби на првој наредној седници. а најкасније 90 дана од дана пријема жалбе.
Ако скупштина задруте одлуку по жалби задрутара не донесе у року из става 5. oboi члана, с.матраће се да је жалба усвојена.
Статус задрутара престаје даном истека рока за подношење жалбе, односно даном доношења одлуке скупштине задруте којом је жалба одбијена.
Права u обавезе задругарау случају престанка статуса задругара
Члан 34.
Даном престанка статус задругара, престају права и обавезе задрутара, осим права и обавеза утврђених овим законом и задружним правилима.
Задругар, односно његов наследник, је дужан да, пре престанка статуса задругара, измири све своје обавезе према задрузи на начин и под условима који су одређени задружним правилима.
Уколико обавезе по закљученим утоворима и другим појединачним пословима са задругом доспевају након престанка статуса задрутара. или нису измирене у року, задрутар је дужан да испуни ове обавезе независно од тога да ли му је статус задрутара престао.
По престанку статуса задругара, задругар, односно његов наследник има право на исплату, односно повраћај улога, на начин и у роковима одрсђеним задружним правилима.
Улози се не могу враћати пре престанка одговорности задругара за обавезе задруге.
Исплата улога врши се у новцу. ако задружним правилима није одређено да се вредност улога уместо исплате у новцу, може надокнадити у стварима, а на основу писменог споразума са задрутаром.
Задрута врши исплату улога и добити задрутару коме је престао статус задругара, односно његовим наследницима најкасније у року од шест месеци по протеку пословне године у којој је задругар изгубио овај статус.
Књига задругара
Члан 35.
Задруга је дужна да води књигу задругара. Књига задругара има карактер јавне исправе.
У књигу задругара уписује се: име и презиме, пребивалиште, занимање, јединствен матични број грађана и број личне карте задругара; датум стицања статуса задругара; врсту, датум и износ уписаног улога задругара; датум и износ уплаћеног, односно унетог улога; износ и начин плаћања чланарине; датум и начин престанка статуса задругара; датум исплате улога и други подаци одређени задружним правилима, као и све промене тих података.
Задруга је дужна да трајно чува књигу задругара.
Задруга је дужна да књигу задругара држи у седишту задруге.
Задругари имају право увида у књигу задругара и право на копије.
Повериоци задруге и друга овлашћена лица која имају правни интерес могу тражити увид у књигу задругара,
Писмене изјаве о приступању, односно писмене изјаве о иступању из задруге, као и друта акта у вези са стицањем и престанком статуса задругара, саставни су део књиге задругара.
IV. УПРАВЉАЊЕ ЗАДРУГОМ И ОРГАНИ ЗАДРУГЕ
Управљање задругом
Члан 36.
Задрутом управљају задругари.
У управљању задругом сваки задругар има један глас.
Органи задруге Члан 37.
Органи задруге су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор и директор.
Обавезни органи сваке задруге су: скупштина, управни одбор и директор.
Надзорни одбор је факултативни орган задруге и уколико задруга не изабере надзорни одбор, надлежности надзорног одбора прописане овим законом, преузима управни одбор задруге.
Председник и чланови управног одбора, надзорног одбора и директор, бирају се на време одређено задружним правилима, које не може бити дуже од пет година, уз могућност поновног избора.
У задрузи која има мање од 20 задругара, задружним правилима може да се одреди да функцију управног одбора врши скупштина задруге.
Услови за пуноважно одлучивање органа задруге
Члан 38.
Скупштина задруге, управни одбор и надзорни одбор, могу пуноважно да одлучују ако су њихове седнице уредно сазване и ако је присутно више од половине укупног броја њихових чланова.
Скупштина задруге, управни одбор и надзорни одбор одлучују већином гласова присутних чланова, ако овим законом није друкчије одређено.
1. Скупштина задруге
Састав и надлежност Члан 39.
Скупштину задруге чине сви задругари. Скупштина задруге је највиши орган у задрузи. Скупштина задруте:
1) доноси задружна правила;
2) одлучује о статусним променама и престанку задруге;
3) одлучује о оснивању привредног друштва или другог правног лица;
4) одлучује о повећању и смањењу основног капитала задруге;
5) одлучује о образовању фондова за различите намене и начину њиховог коришћења;
6) утврђује пословну политику и усваја годишњи извештај о пословању и спровођењу пословне политике;
7) усваја план рада, финансијски план и програм развоја;
8) усваја финансијске извештаје;
9) одлучује о расподели добити и покрићу губитака;
10) одлучује о располагању имовином и доноси инвестиционе одлуке;
11) одлучује о именовању и разрешењу ликвидационог управника;
12) бира и разрешава чланове управног и надзорног одбора, као и председника скупштине;
13) бира и разрешава директора задруге;
14) доноси пословник о свом раду;
15) одлучује о другим питањима у складу са овим законом и задружним правилима.
Одлуке из става 2. тачка 1, 2, 3, 4, 9, 10, 12 и 13. скупштина доноси већином гласова укупног броја својих чланова.
Начин рада и одлучивања
Члан 40.
Годишња скупштина задруге одржава се најкасније у року од три месеца од завршетка пословне године, ради усвајања финансијских извештаја и одлучивања о расподели добити.
Изузетно од става 1 овог члана задруте које подлежу ревизији редовних финансијских годишњих извештаја обавезне су да годишњу скупштину одрже најкасније у року од девет месеци од завршетка пословне године, ради усвајања финансијских извештаја и одлучивања о расподели добити.
Седнице скупштине задруте које се одржавају између годишњих скупштина су ванредне.
Седницу скупштине задруге сазива председник скупштине задруге.
Председник скупштине задруге дужан је да сазове ванредну седницу скупштине задруге и на захтев директора, управног одбора, надзорног одбора или на захтев трећине чланова задруге, ако задружним правилима није друкчије одређено.
Уколико председник скупштине задруге није у могућности или одбије да на основу захтева из става 5. овог члана сазове скупштину задруге, скупштину може сазвати и сам подносилац захтева ако испуни услове из става 5. овог члана.
Представљаље у скупштини задруге Члан 41.
Ако задруга има више од 100 задругара, задружним правилима може се одредити начин њиховог представљања у скупштини.
Представник задругара не може бити лице које није задругар.
Представници не могу одлучивати о статусним променама задруге, престанку задруге и имовини задруге јер о том питању задругари лично одлучују на скупштини задруге.
Представнике у представничку скупштину бира скупштина задруге већином гласова присутних чланова, односно потврђује њихово овлашћење за представљање.
Изузетно од став 3. овог члана, код стамбених и омладинских задрута које имају више од 250 чланова, представници могу одлучивати о свим питањима, ако је то посебно уређено задружним правилима.
Записник са седнице
Члан 42.
О току седнице скупштине задруге води се записник у који се уносе подаци, нарочито о:
1) датуму и месту одржавања седнице;
2) дневном реду седнице;
3) председавајућем, лицу изабраном за вођење записника односно бројање гласова, питањима која су предмет гласања, броју гласова за одлуку и против одлуке и броју уздржаних од гласања;
4) приговору задругара на вођење седнице или издвојеним мишљењима присутних задругара;
5) приговору задрутара, директора или чланова управног одбора на одлуке.
Записник потписује председавајући скупштине и записничар, а његова
веродостојност се потврђује усвајањем записника на следеђој седници скупштине.
Уз записник се прилажу списак присутних задругара, докази о сазивању скупштине, акта и други материјали у вези са питањима о којима се расправљало и одлучивало на седници.
Сваки задругар има право увида у записник и његове прилоге.
2. Управни одбор Састав и избор Члан 43.
Управни одбор састоји се од најмање пет члана.
Број чланова и начин попуњавања састава управног одбора одређује се задружним правилима.
Чланови управног одбора бирају се из реда задругара.
Управни одбор има председника, кога бирају чланови управног одбора, већином од укупног броја чланова.
За члана управног одбора не може бити биран председник скупштине, чланови надзорног одбора и директор задруге.
Надлвжност
Члан 44.
Управни одбор:
1) предлаже и спроводи пословну политику и припрема извештаје о спровођењу пословне политике;
2) разматра и предлаже план рада, финансијски план и програм развоја;
3) разматра и предлаже извештај о пословању;
4) разматра и предлаже усвајање финансијских извештаја;
5) одлучује о стицању и престанку статуса задругара, након оснивања задруге;
6) предлаже расподелу добити и начин покрића губитака;
7) разматра извештај о обављеној ревизији и предлаже мере за отклањање утврђених неправилности;
8) припрема предлоге одлука за скупштину задруге и спроводи одлуке скупштине задруге;
9) предлаже скупштини избор и разрешење директора задруге;
10) предлаже доношење инвестиционих одлука и одлука о располагању имовином у складу са задружним правилима;
11) доноси пословник о свом раду;
12)доноси одлуке и обавља и друге послове, у складу са овим законом и задружним правилима.
Одговорност Члан 45.
Чланови управног одбора дужни су да врше своју функцију савесно и поштено, одговорно према задрузи, са дужном пажњом и у складу са интересима задруге и свих њених чланова.
Председник и чланови управног одбора одговорни су скупштини задруге за штету коју проузрокују вршењем или невршењем својих дужности, поступањем супротно закону или задружним правилима, ако су поступали са грубом непажњом или у намери да се штета проузрокује.
Лица из става 2. овог члана не сносе одговорност за штету ако су гласала против одлука и радњи којима је штета проузрокована или ако су издвојила своје мишљење приликом гласања.
Председник. и чланови управног одбора могу бити разрешени из разлога који се одређују задружним правилима.
3. Надзорни одбор Састав и избор Члан 46.
Надзорни одбор састоји се од најмање три члана.
Чланове надзорног одбора бира скупштина задруге из реда задругара.
Надзорни одбор има председника, кога бирају чланови надзорног одбора, већином од укупног броја чланова.
Начин избора и друга питања у вези са радом надзорног одбора, одређује се задружним правилима.
За члана надзорног одбора не може бити биран председник, чланови управног одбора, директор задруге и председник скупштине.
Надлежност
Члан 47.
Надзорни одбор:
1) врши надзор над радом управног одбора и директора;
2) прегледа финансијске и друге извештаје и извештаје о пословању и извештава скупштину задруге о финансијским извештајима задруге;
3) контролише усклађеност пословања задруге са законом и задружним правилима и принципима;
4) ангажује, по потреби, друга стручна лица за одговарајућу област када је то потребно ради стручне анализе финансијских и других извештаја и извештаја о пословању задруге;
5) разматра извештај ревизије и предлаже мере за отклањање утврђених неправилности;
6) подноси извештај задругарима на свакој годишњој скупштини задруге, а
по потреби и на ванредној скупштини задруге када сматра да је то потребно или када то затражи скупштина, управни одбор или директор задруге;
7) доноси пословник о свом раду и
8) обавља и друге послове, у складу са овим законом и задружним правилима.
Овлашћења Члан 48.
Управни одбор и директор задруге, дужни су да надзорном одбору дају сва обавештења и податке о пословању задруге, као и да му омогуће увид у документацију задруге и несметан рад.
Надзорни одбор дужан је да поднесе захтев за сазивање седнице скупштине задруге, ако у вршењу надзора утврди да су повређени интереси задруге, а нарочито ако утврди неправилности у раду и пословању задруге или теже кршење закона, задружних правила или одлука скупштине задруге.
Одлучшање и одговорност
Члан 49.
Надзорни одбор може одлучивати ако седници присуствује више од половине од укупног броја чланова.
Надзорни одбор доноси одлуке већином гласова од укупног броја присутних чланова.
Чланови надзорног одбора дужни су да врше своју функцију савесно и поштено, одговорно према задрузи, са дужном пажњом и у складу са интересима задруге и свих њених чланова.
Председник и чланови надзорног одбора одговорни су скупштини задруге.
4. Директор
Надлежност Члан 50.
Директор:
1) заступа задругу;
2) организује рад и води пословање задруге;
3) стара се о законитости и одговара за законитост рада задруге;
4) припрема план рада и програм развоја;
5) припрема и подноси извештај о пословању;
6) припрема и подноси финансијске извештаје;
7) извршава одлуке скупштине. управног одбора и надзорног одбора и
8) обавља и друге послове, у складу са овим законом и задружним правилима и принципима.
Вршилац дужности Члан 51.
Ако директор задруге није изабран скупштина задруге може изабрати вршиоца дужности директора, на перод који не може бити дужи од шест месеци.
Разлози за разрешење и одговорност
Члан 52.
Директор може бити разрешен из разлога који се одређују задружним правилима.
Директор је одговоран за штету коју проузрокује задрузи својим несавесним радом, незаконитим поступањем или недомаћинским понашањем, невршењем својих дужности, односно сваким поступањем које је супротно стандардима доброг иривредника, ако је поступао у намери да се штета проузрокује или са грубом непажњом, као и из других разлога утврђсних задружним правилима.
Директор задруге сноси и материјатну одговорност за одлуке које је донео, а којима је задрузи нанета материјална штета.
5. Ограничење избора и забрана конкуренције
Ограничење избора
Члан 53.
За председника и чланове управног одбора, надзорног одбора, дирсктора и председника скупштине. не може бити бирано лице које је правноснажно осуђено за кривична дела против имовине. привреде, права по основу рада, животне средине, правног саобраћаја и службене дужности, за која су наступиле правне последице, док те последице трају, као и из других разлога одређених задружним правилима.
Председник и чланови управног одбора. надзорног одбора. директор и председник скупштине, не могу бити међусобно у крвном сродству у правој линији и побочној линији до другог степена сродства, у односу усвојилац - усвојеник или супружници.
Забрана конкуренције
Члан 53.
Председник и чланови управног одбора, надзорног одбора и директор задруте председник и подпредседник скупштине и запослени у задрузи не могу, за свој или туђ рачун, да обављају послове из оквира регистроване делатности задруге, нити могу да буду задругари или запослени или лица која имају уговорна овлашћења да управљају пословима друте задруге исте или сличне делатности. односно не могу бити власници, осим ако су власничка права стекла по основу бесплатне поделе акција у складу са законом којим се уређује приватизација. односно оснивачи, ортаци. комплементари. командитори, чланови, акциопари и запослени у привредном друштву или у другом правном лицу које обавља исту или сличну делатност као задруга.
Повреда забране конкуренције, задрузи и сваком задругару даје право на накнаду штете које се остварује тужбом пред надлежним судом. у року од годину дана од дана сазнања за учињену повреду. а најкасније у року од три године од дана учињене повреде.
Скупштина или управни одбор задруге може, разрешити дужности лица која повреде забрану конкуренције из става 1. овог члана. а ако се забрана односи и на задругаре, или поједине запослене, скупштина или управни одбор задруте их може искључити из задруте, односно изрећи меру престанка радног односа.
Задружним иравилима могу се утврдити и друге мере за случај непоштовања забрана из става I. овог члана.
V. ИМОВИНА И ПОСЛОВАЊЕ ЗАДРУГЕ
И.човина задруге
Члан 54.
Имовину задруте чине право својине на покретним и непокретним стварима, новчаним средствима, хартијама од вредности и друга имовинска права које је задруга стекла пословањем или на други начин, као и нематеријална средства и права која се moiv имовински изразити.
Имовина задруте из става 1. овог члана је у задружној својини и као таква се уписујс у јавне књиге о евиденцији права на непокретностима као задружна својина.
Задружна својина образује се из улога или чланарине задругара који су пренесени у својину задруге, средстава остварених радом и пословањем задруге и средстава које је задрута стекла на друти дозвољен начин.
Задрута управља, користи и располаже имовином задруте, у складу са законом, уговором о оснивању, односно задружним правилима.
Поаовање задруге
Члан 55.
Задрута послује у своје име и за свој рачун, у своје име и за рачун задругара или у име и за рачун задругара, а у складу са уговором о оснивању, односно задружним правилима.
Задруга у свом пословању користи имовину задруте, а може да користи рад средства и јемство у својини задрутара и друтих правних и физичких лица на основу посебно закљученог уговора. у складу са задружним правилима.
Задруга може, у оквиру регистроване делатности, односно делатности одређене у оснивачком акту да обавља послове и са лицима која нису задругари и за њих, на начин и у обиму којим се не доводе у питање задружни принципи и циљеви њене делатности, у складу са посебно закљученим уговором и задружним правилима.
Злоупотребе задруге
Члан 56.
Задругари могу према трећим лицима лично одговарати (сопственом имовином) за обавезе задруге ако злоупотребе задругу за незаконите или преварне циљеве или ако са имовином задруге располажу као са сопственом имовином као да задруга као правно лице не постоји.
Лица из става 1. овог члана одговорна су за обавезе задруге солидарно.
Одговорност из ст. 1. и 2. овог члана утврђује надлежни суд, при чему узима у обзир све околности везане за злоупотребу, а нарочито да се општи принцип ограничене одговорности не примењује на случајеве из става 1. овог члана.
Одговорност за обавезе
Члан 57.
Задруга у правном промету одговара за своје обавезе целокупном својом имовином.
Задругар одговара за обавезе задруге до висине свог улога и јемства ако је јемство дозвољено оснивачким актом.
Задругар који плаћа чланарину не одговара за обавезе задруге сопственом имовином.
Вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја
Члан 58.
Задруга води пословне књиге, саставља и подноси финансијске извештаје, на начин и под условима који су прописани законом којим се уређује рачуноводство.
Ревизија финансијских извештаја задруге, врши се у складу са законом којим се уређује ревизија.
VI. ФОНДОВИ, РАСПОДЕЛА ДОБИТИ И ПОКРИЋЕ ГУБИТАКА
Члан 59.
Задрута може да оснује задружни фонд који се користи за инвестиције или повећање обртних средстава задруге.
Задрута може да оснује и резервни фонд из кога се средства користе за покриће губитака задруге.
Задружним правилима се одређује висина издвајања у задружни фонд, резервни фонд и друге фондове.
Расподеча добити Члан 60.
О расподели годишње добити, одлучује скупштина задруге по усвајању финансијских извештаја.
Добит из става 1. овог члана распоређује се следећим редом:
1) за покриће губитака пренетих из ранијих година;
2) за фондове за различите намене, ако су образовани;
3) за исплату нето добити или приписивање добити улозима задрутара. Износ нераспоређене добити преноси се у наредну пословну годину или се
користи за унапређење задруте.
Право задругара на учешће у добити постоји само за време трајања статуса члана задруге.
Покриће губитака Члан 61.
Губитак се покрива из средстава резервног фонда.
Ако се губитак не може покрити из средстава резервног фонда, покрива се из нераспоређене добити из ранијих периода.
Ако се губитак не може покрити из средстава резервног фонда и добити покрива се из других фондова за различите намене, смањењем улога задругара, односно јемства у складу са задружним правилима.
VII. ПРЕСТАНАК ЗАДРУГЕ
Осиови за престанк задруге
Члан 62.
Задруга престаје:
1) истеком времена на које је основана, ако скупштина задруге пре истека тог рока не одлучи да задруга настави са пословањем;
2) извршењем посла ради кога је основана, односно наступањем догађаја који је одређен задружним правилима као разлог за престанак задруге;
3) одлуком скупштине задруге;
4) статусном променом, која води престанку задруге;
5) банкротством;
6) на основу правноснажне одлуке суда или другог носиоца јавних овлашћења;
7) забраном обављања делатности или послова за које је задруга регистрована;
8) ако је против задруге изречена мера забране обављања делатности, због тога што не испуњава услове за обављање делатности, а у року одређеном у изреченој мери не испуни те услове, односно не промени делатност;
9) ако престану да постоје услови за обављање претежне делатности, осим ако задруга у року од шест месеци не промени претежну делатност;
10)ако се број задругара смањи испод законом прописаног минимума, а у року од шест месеци се број задругара не повећа и Регистру се не пријавие нови задругари;
11)ако се новчани део основног капитала смањи испод прописаног минимума, а у року од шест месеца се не повећа на минимум прописан овим законом;
12) ако не обавља делатност дуже од две године непрекидно;
13)ако није организована у складу са овим законом; задружним правилима и принципима
14)ако не поступи у складу са примедбама и упутствима из извештаја лица овлашћеног за задружну ревизију, односно ако задружни ревизор на основу извештаја о обављеној задружној ревизији оцени да су испуњени услови за ликвидацију задруге;
15)ако се својом кривицом не подвргне задружној рсвизији;
16)у другим случајевима утврђеним законом, уговором о оснивању и задружним правилима.
У случајевима из става 1. тач. 1, 2, 3, 6, 7, 8, 9, 10, II, 12, 13, 14, 15 и 16. спроводи се ликвидација задруге.
Када задрута престаје у смислу става 1. тачка 3. овог члана, скупштина задруте не може одлучити о престанку задруге, ако се најмање пет задрутара. пре доношења одлуке о престанку задруте, писаним путем изјасне да задрута не престаје.
У случају из става 3. овог члана, гласа се јавно. на тај начин што се сваки задругар лично изјашњава о прсстанку задруте, а за задрутаре који су гласали за престанак задруте, сматра се да су из ње иступили.
Статусне промене
Члан 63.
Статусна промена задруте у смислу овог закона је припајање, спајање, подела и издвајање о чему одлуку доноси скупштина задруге.
Ликвидација
Члан 64.
Имовина задруте која преостане после намирења потраживања поверилаца преноси сс на привремено управљање струковном и територијално надлежном задружном савезу чији је члан била та задруга, а ако задруга није била члан струковног задружног савеза имовина се поверава задружном савезу основаном за територију на којој је било седиште те задруге.
Имовину из става 1. овог члана задружни савез је дужан да употреби за оснивање нове задруте, односно развој задрутарства на територији на којој је било седиште задруте која је престала да постоји.
Ако задрута која је престала ликвидациојом није била члан струковног задружног савеза нити је основан задружни савез за територију на којој је било седиште те задруге преостала имовина поверава се на привремено управљање јединици локалне самоуправе која је дужна да ту имовину употреби за развој задрутарства.
Банкротство (стечај)
Члан 65.
На поступак стечаја задруте сходно се примењују одредбе закона којим се уређује стечај.
Имовина задруте која преостане после намирења стечајних поверилаца поверава се на привремено управљање струковном задружном савезу чији је члан била та задруга, а ако задрута није била члан струковног задружног савеза имовина се поверава задружном савезу основаном за територију на којој је било седиште те задуте.
Имовину из става 2. овог члана задружни савез је дужан да употреби за основање нове задруге, односно развој задругарства на територији на којој је било седиште задруге која је престала да постоји.
Ако задрута која је престала стечајем није била члан струковног задружног савеза нити је основан задружни савез за територију на којој је било седиште те задруте преостала имовина поверава се на привремено управљање јединици локалне самоуправе која је дужна да ту имовину употреби за развој задругарства.
Брисање из Регистра
Члан 66.
Задруга губи својство правног лица брисањем из Регистра.
VIII. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ Члан 67.
Задружни савез је самостална, интересна, пословна и стручна организација, која се основа ради остваривања, усклађивања, унапређивања, пословног повезивања, заштите и заступања заједничких интереса задруга и задругара.
Задруге односно задружни савези могу оснивати и удруживати се у струковне и територијалне задружне савезе.
Задружни савези се могу основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе, аутономне покрајине и Републике Србије.
Послови
Члан 68.
Послови задружног савеза су:
1) подстицање задругарства и унапређења задружних принципа;
2) пружање стручне и друге помоћи задругама и задругарима приликом оснивања, пословања и престанка задруге;
3) заступање интереса задруга пред државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, носиоцима јавних овлашћења и другим институцијама и организацијама;
4) покретање регулаторних иницјатива пред регулаторним телима;
5) представљање задруга у иностранству, остваривање сарадње са задругама и задружним асоцијацијама из иностранства;
6) остваривање сарадње са међународним задружним организацијама;
7) организовање и подстицање стручног усавршавања, научно-истраживачког рада и информативно-издавачке и маркетиншке делатности од интереса за унапређење задрутарства;
8) организује обуке и лиценцирање задружних ревизора;
9) води евиденцију о задругама (Књигу задруга) и задружну статистику;
10) обављају пренос задружне имовине која им је предата после ликвидације
задруге, у складу са законом;
11) обављају задружну ревизију, уколико испуњавају законом прописане
услове;
12) обављају информативну и саветодавну функцију према чланицама;
13) обављају послове, посредничке и промотивне функције за своје чланице;
14) организује задружну арбитражу и уређује начин њеног рада;
15) предлажу јединицама локалне самоуправе доношење одговарајуће одлуке о преносу, односно начину коришћења преостале имовине по престанку задруге, у складу са овим законом;
16) и други послови, у складу са овим законом и правилима задружног савеза.
Оснивање
Члан 69.
Задружни савез је правно лице и оснивају га задруге.
Задружни савез може основати најмање десет задруга исте врсте.
Задружни савез стиче статус правног лица регистрацијом у Регистар, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Задружни савез оснива се на оснивачкој скупштини доношењем правила задружног савеза и потписивањем оснивачког уговора.
Уговором о оснивању и правилима задружног савеза уређују се, нарочито: услови и начин оснивања, задаци и послови савеза, пословно име и седиште и средства за рад задружног савеза.
Поверавање послова Члан 70.
Задруге могу да повере задружном савезу, чији су чланови, да у њихово име и за њихов рачун обављају одређене послове.
За обављање поверених послова из става 1. овог члана, задружни савез не може оснивати посебна привредна друштва и друга правна лица без сагласности скупштине тог савеза.
Органи задружног савеза Члан 71.
Задружним савезом управљају оснивачи - задруге, преко својих представника. Органи задружног савеза су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор, председник и/или секретар.
Председник задружног савеза заступа задружни савез. Скупштина задружног савеза доноси правила савеза.
Правила задружног савеза
Члан 72.
Правила задружног савеза садрже, нарочито:
1) пословно име и седиште задружног савеза;
2) задатке и послове задружног савеза;
3) услове и начин за стицање и престанак статуса члана задружног савеза;
4) права и обавезе задруге према задружно.м савезу и задружног савеза према задрузи;
5) средства за рад задружног савеза;
6) услове и начин престанка статуса члана задружног савеза;
7) избор, опозив и делокруг органа задружног савеза, број чланова органа, мандат, као и начин сазивања и одлучивања органа;
8) заступање и представљање задружног савеза;
9) унутрашњу организацију задружног савеза;
10) начин обављања стучних и других послова за задруге;
11)јавност рада;
12)начин обавештавања задруга;
13)одредбе о општим актима задружног савеза и начин њиховог доношења и
14) одредбе о другим питањима од значаја за рад задружног савеза.
Књига задруга Члан 73.
Задружни савез води Задружну књигу својих чланова, која садржи пословно име и седиште задруге, матични и порески идентификациони број задруге члана задружног савеза, као и задружну статистику.
У Задружну књигу уписују се статусне промене над чланицама, привремено или трајно обуставл>ање пословања, покретање стечајног поступка и други битни елементи за правни статус чланица.
Задружни савези воде и књигу евиденција задруга у коју уносе податке о свим задругама. без обзира да ли су у питању њихове чланице или не.
Задружни савези су дужни, да на захтев државних органа доставл>ају податке из задружних књига и књига евиденција задруга задружног савеза.
Средства за рад задружног савеза
Члан 74.
Средства за рад задружног савеза обезбеђују се у складу са утовором о оснивању. односно правилима задружног савеза.
IX. ЗАДРУЖНА РЕВИЗИЈА
Појам задружне ревизије
Члан 75.
Задружна ревизија је контрола примене задружних принципа и задружних вредности у организовању и пословању задруге, пословању задруге са задругарима и трећим лицима, имовинско-правних односа и међусобних односа задруге и запослених, као и примене задружних правила у погледу оснивања, организовања и целокупног пословања задруге.
Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде (у даљем тексту: Министарство), прописује начин вршења задружне ревизије.
Члан 76.
Задружну ревизију може да обавља задружни савез које има дозволу за обављање задружне ревизије.
Дозволу за обављање задружне ревизије издаје Министарство.
Дозволу за обављање задружне ревизије може добити задружни савез из става 1. овог члана ако има бар једно запослено лица које има сертификат овлашћсног задружног ревизора.
Задружни савез из став 1. овог члана уписује се у Именик задружних ревизора.
Задружни ревизор Члан 77.
Задружни ревизор је лице запослено у задружном савезу којс има сертификат о звању овлашћени задружни ревизор и које обавља задружну ревизију и одговара за правилност обављене задружне ревизије, састављање извештаја о задружној ревизији и изражавање ревизорског мишљења, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.
Задружни ревизор може да обавља ревизију и као самостални ревизор ангажован од стране задружног савеза, а који је регистрован за обављање те делатности.
Сертификат о стицању професионалног звање задружни ревизор, министарство издаје лицу које испуњава следеће услове:
1) висока школска спрема;
2) радно искуство стечено на пословима задружне ревизије, у трајању од најмање две године или радно искуство у трајању од пет година из радног односа у задрузи односно задружном савезу;
3) положен испит за стицање професионалног звање овлашћени задружни ревизор;
4) активно знање српскогјезика;
5) да није осуђивано за кривично дело које га чини недостојним за обављање задружне ревизије.
Задружни ревизор уписује се у Именик задружних ревизора. Програм за полагање испита за задружног ревизора доноси министар надлежан за послове привреде (у даљем тексту: министар).
Именик задружних ревизора
Члан 78.
Именик задружних ревизора води министарство.
Садржај и начин вођења именика из става 1. овог члана прописује министар. Стицање дозволе за обављање задружне ревизије и сертификата
Члан 79.
Дозвола за обављање задружне ревизије издаје се на основу захтева задружног савеза из члана 76. став 1. овог закона.
Уз захтев из става 1. овог члана, доставља се:
1) доказ о регистрацији, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката;
2) доказ о заснованом радном односу на неодређено време за запослена лица која имају сертификат овлашћених задружних ревизора (оверене фотокопије уговора о раду, радне књижице и др.) и
3) сертификат о стицању звања овлашћеног задружног ревизора за лица из тачке 2) овог става.
Захтев за добијање сертификата о стицању звања овлашћеног задружног ревизора, подноси физичко лице.
Уз захтев из става 3. овог члана, достављају се докази о испуњености услова из члана 77. став 2, и то:
1) оверена фотокопија дипломе о стицању високе стручне спреме;
2) доказ о радном искуству, потврда о неосуђиваности;
3) доказ о положеном испиту за задружног ревизора;
4) доказ о активном знању српског језика (за стране држављане). Министарство је дужно да одлучи о захтеву из ст. 1. овог члана, у форми
решења, у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Задружни савез је дужан да одлучи о захтеву из ст. 3. овог члана, у форми сертификата, у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Ако нису испуњени услови прописани овим законом, решењем се одбија захтев из ст. 1. и 3. овог члана.
Одузимање дозволе за обављање задружне ревизије и сертификата
Члан 80.
Дозвола за обављање задружне ревизије, може се одузети решењем Министарства:
1) ако се утврди да задружни ревизор, не обавља ревизију у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона;
2) ако је дозвола за обављање задружне ревизије издата на основу неистинитих или нетачних података;
3) ако је једином преосталом запосленом лицу, које има сертификат овлашћеног задружног ревизора престао радни однос, а задружни савез коме је издата дозвола за обављање задружне ревизије у року од три месеца од дана настанка промене не запосли друго лица са сертификатом овлашћеног задружног ревизора и о томе не обавести министарство.
Сертификат задружног ревизора може се одузети решењем Министарства:
1) ако се утврди да овлашћени задружни ревизор не обавља ревизију у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона:
2) ако је сертификат овлашћеног задружног ревизора издат на основу неистинитих или нетачних података.
На решења из овог члана може се уложити жалба у року од 8 дана Министарству надлежном за послове задруга.
Обавезност и врсте задружне ревизије
Члан 81.
Задружна ревизија је обавезна за све задруге и може бити редовна и ванредна.
Редовна задружна ревизија обавља се сваке друге године.
Задруга је дужна да се подвргне ванредној задружној ревизији на захтев било ког органа задруге, надлежног државног органа или најмање 30% задрутара, ако задружним правилима није одређен већи број задругара.
Ванредна задружна ревизија из става 4. овог члана обавља се у року који је одређен захтевом.
Задруга која се својом кривицом не подвргне редовној задружној ревизији, у року из става 2. овог члана, нрестаје са радом после спроведеног поступка ликвидације, који по службеној дужности покреће Регистар, о трошку задруге, а на основу обавештења Министарства, и брише се из Регистра. (ЗСС предложио брисање)
Трошкове редовне задружне ревизије и ванредне задружне ревизије која се обавља на захтев органа задруге сноси задруга.
Трошкове ванредне задружне ревизије која се обавља на захтев надлежног државног органа или најмање 30% задругара, односно већег броја задругара ако је то одређено задружним правилима, сноси подносилац захтева.
Избор задружног ревизора
Члан 82.
Скупштина задруге бира овлашћено лице за обављање задружне ревизије из члана 75. став 1. овог закона и са њим закључује писани уговор за сваку појединачну задружну ревизију.
Задруга може да захтева од задружног ревизора, коме је поверила ревизију свог пословања, посебне уговорне гаранције у случају штете која би могла да настане за задругу, ако задружна ревизија није објективно извршена, односно ако поступак задружне ревизије није био у складу са законом и другим прописима.
Задружну ревизију може да обавља исти задружни ревизор највише три пута узастопно.
Обавезе задругеу поступку задружне ревизије Члан 83.
Задруга је дужна да овлашћеном задружном ревизору стави на располагање исправе и документацију и пружи друге информације неопходне за обављање задружне ревизије и састављање извештаја о извршеној задружној ревизији.
Задруга је дужна да овлашћеном задружном ревизору омогући да учествује у раду седнице скупштине и других органа задруге, давањем одговора и мишљења о свим питањима која су предмет задружне ревизије.
Обавезе задружног ревизорау поступку задружне ревизије
Члан 84.
Задружни ревизор је дужан да састави писани извештај о обављеној задружној ревизији (у даљем тексту: извештај).
Извештај садржи налаз и мишљење са образложењем о питањима која су предмет задружне ревизије.
Задружни ревизор је дужан да на захтев задруге пружи додатна објашњења у вези са предметом извештаја.
Извештај са налазом и мишљењем, доставља се задрузи и надлежном задружном савезу.
Задруга може надлежном задружном савезу доставити приговор на извештај о обављеној задружној ревизији у року од 15 дана од дана пријема извештаја.
Извештај постаје коначан даном истека рока за достављање приговора, односно даном када задруга прими одлуку надлежног задружног савеза о одбијању приговора.
Поступање no налазима и мишљењима из извештаја задружног ревизора
Члан 85.
Задруга је дужна да најкасније у року од 90 дана од дана када је извештај постао коначан поступи по налазима и мишљењу из извештаја и да о томе обавести задружног ревизора, Задружни савез и Министарство.
Ако задруга не поступи у складу са налазима и мишљењима из извештаја, задруга престаје са радом после спроведеног поступка ликвидације који, по службеној дужности покреће Регистар, о трошку задруге, а на основу обавештења задружног ревизора, односно надлежног задружног савеза и брише се из Регистра.
Обавезност пријављивања кривичног дела, привредног преступа односно прекршаја
Члан 86.
Ако овлашћени задружни ревизор у поступку обављања задружне ревизије оцени да је учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај, дужан је да одмах надлежном органу поднесе пријаву, односно захтев за покретање поступка.
Сходна примена
Члан 88.
Задружна ревизија је обавезна и за задружне савезе.
На задружну ревизију задружних савсза сходно се примењују одредбе о задружној ревизији задруга.
Задружну ревизију задружног савеза врши други задружни савез.
Надзор Члан 89.
Министарство врши надзор на спровођењем задружне ревизије, надзор над радом задружних савеза овлашћених за вршење задружне ревизије и задружних ревизора.
X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Привредни преступ
Члан 90.
Новчаном казном од 50.000 до 3.000.000 динара, казниће се за привредни преступ задруга, односно задружни савез:
1) ако обавља делатност без уписа у Регистар;
2) ако се не придржава прописа које су, ради спровођења одредаба овог закона, донела Влада РС, односно носиоци јавних овлашћења надлежни за послове задруга;
3) ако се својом кривицом не подвргне задружној ревизији;
4) ако не поступи по коначном ревизијском извештају.
За радње из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у задрузи, односно задружном савезу новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.
Прекршаји
Члан 91.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара, казниће се за прекршај задруга:
1) ако у пословном имену не садржи ознаку „задруга" као и ознаку врсте задруге, име и седиште задруге, а друго правно лице ако у називу фирме користи задружно име, а регистровано је по ступању на снагу овог закона (члан 7. став 2.);
2) ако је њено пословно име заменљиво са пословним именом, односно називом друге задруге, другог привредног субјекта или другог правног лица, или изазива забуну о идентитету и делатностима задруге или повезаности са привредним друштвом, или вређа права интелектуалне својине, односно друга права (члан 7. став 5);
3) ако не води, не држи у седишту задруге или не чува књигу задругара (члан 35. ст. 1,3. и 4.);
4) ако лицима из члана 34. став 6 и 7. не омогући увид у књигу задругара;
5) ако ревизору не стави на располагање исправе и документацију и не пружи друге информације неопходне за обављање ревизије и састављање извештаја о извршеној ревизији (члан 84.);
6) ако у року од 60 дана од дана када је извештај о обављеној ревизији постао коначан, не обавести ревизора који је обавио ревизију и органе из члана 85. став 1. овог закона о свом поступању по примедбама и упуствима из тог извештаја (члан 86.);
За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај и одговорно лице у задрузи, новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 92.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај ревизор:
1) ако не састави писани извештај о обављеној ревизији;
2) ако на захтев задруге не пружи додатна објашњења задрузи у вези са предметом свог извештаја;
3) ако извештај о обављеној ревизији, са примедбама и упуствима не достави задрузи, задружном савезу у који је задруга учлањена и надлежном државном органу.
XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
IJocmojehe задруге и задружни савези Члан 93.
Даном ступања на снагу овог закона, постојеће задруге и задружни савези настављају да раде, на начин и под условима под којима су уписани у Регистар.
Постојеће задруге и задружни савези дужни су да ускладе своју организацију, пословање и опште акте с одредбама овог закона најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Постојеће задруге и задружни савези, које не поступе по одредби става 2. овог члана престају са радом, после спроведеног поступка ликвидације, који по службеној дужности покреће Регистар, о трошку задруге, односно задружног савеза и бришу се из Регистра.
Члан 94.
Поступци за враћање имовине задруге, односно задружног савеза, који су започети у складу са Законом о задругама ("Службени лист СРЈ", бр. 41/96 и 12/98 и „Службени гласник РС", бр. 101/05-др.закон и 34/06), по захтеву задруге, односно задружног савеза који је основани до дана ступања на снагу тог закона, односно по захтеву задруге, односно задружног савеза који је основани у року од две године од дана ступања на снагу тог закона, а који нису окончани, окончаће се по одредбама тог закона.
Закључени споразум о враћању имовине, односно правноснажни акт о враћању имовине које је донето у поступку из става 1. овог члана, представља основ за упис права својине на тој имовини (задружне својине) у корист задруге, односно задружног савеза, у јавну књигу о евиденцији права на непокретност или регистрима непокретности.
Имовинау друштвеној својини у задругама Члан 95.
Имовину коју је задруга, односно задружни савез стекао радом и пословањем (куповином, изградњом и др,) или на други начин (поклон, легат, задужбина, донација и др.) до дана ступања на снагу овог закона, на којој право коришћења има задруга, односно задружни савез и која је евидентирана као друштвена својина, постаје задружна својина и уписује се у јавне књиге о евиденцији права на непокретност или регистрима непокретности односно евиденцију задруге, ако задруга, односно задружни савез поседује исправу којом доказује основ за стицање те имовине.
Задруга, односно задружни савез дужан је да у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона, поднесе захтев за упис права задружне својине на непокретној имовини, односно да изврши евидентирање покретне имовине као задружне својине.
Изузетно, у задругама које су извршиле разграничење на пољопривредном земљишту, у складу са Законом о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине („Службени гласник РС, бр. 49/92 и 54/96) и које је, по том основу, евидентирано као друштвена својина, уписује се задружна својина без поновне оцене исправа о стицању.
Уз захтев за упис права задружне својине на непокретној имовини, задруга, односно задружни савез подноси исправу којом доказује основ за стицање права на непокретну имовину.
По захтеву за упис права из става 3. овог члана одлучује надлежни орган, према месту где се непокретна имовина налази, у складу са посебним прописима којима се уређује упис права на непокретностима.
Носилац права задружне својине на имовини из става 1. овог члана је задруга, односно задружни савез.
Протеком рока из става 2 овог члана имовина, која је евидентирана као друштвена својина, а за коју није поднет захтев за упис права задружне својине или је тај захтев правноснажно одбијен, односно није евидентирана као задружна својина у евиденцији задруге, постаје државна својина.
На имовини из става 7 овог члана која је постала државна својина, задруга, односно задружни савез могу остварити право закупа по повлашћеним условима, односно коришћења у складу са законом.
Доношење подзаконских прописа
Члан 96.
Акт из члана 75. овог закона Влада ће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Акте из чланова 77. и 78., министар надлежан за послове привреде ће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Престанак важења ранијих закона
Члан 97.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о задругама („Службени лист СРЈ", бр. 41/96 и 12/98 и „Службени гласник РС", бр. 101/05-др. закон и 34/06), осим члана 49a и члана 88. став 1. тачка 1) и Закон о задругама („Службени гласник СРС", број 57/89 и „Службени гласник РС", бр. 46/95 и 101/05-др. закон).
Ступање на снагу
Члан 98.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије".
П РА ВИАА
о раду Ученичке залруге « ЗАРЕ м Школе за основно и средње образовање
((Милан ЛегрохиТш
На основу чл. 34 Закона о основној школи, чл. 20-24 Статута школе и оллуке о оснивању Ученичке залруге при Школи за основно и срелње образовање кМилан Петровић», Скупштина залруге на селници олржаној 13.05.2003.гол. лонела је :
ПРАВИЛА
ЗА РАА УЧЕНИЧКЕ ЗААРУГЕ «ЗАРЕ»
I ОСНОВНЕ ОАРЕАБЕ
Члан 1.
Овим правилником се, на основу олрелби Закона о основној школи, Статута основне школе <ФАилан Петровић» и оллуке о оснивању Ученичке залруге «ЗАРЕ» при ШОСО «Милан Петровић» (лаље : залруга), уређује оснивање залруге; цил>еви и залаци залруге; права и лужности залругара; органи залруге; организација рала залруге; и материјално и финансијско пословање залруге.
Начин оснивања, цил^еви и залаци залруге усклађени су и условљени узрастом ученика и потребом усклађивања интереса залруге, залругара и школе као образовно васпитне установе.
члан 2.
Овим Правилима уређују се : оснивање, циљ и залаци, лелатност ученичке залруге, права и лужности чланова ученичке залруге, органи ученичке залруге, организација рала и материјално -финансијско пословање ученичке залруге.
IIОСНИВАЊЕ УЧЕНИЧКЕ ЗААРУГЕ
члан 3.
Ученичка залруга <варе» при Школи за основно и срелње образовање «Милан Петровић» основала је оллуком Школског олбора олржаног 26.07.1993. нелобитну организацију и без својства правног лица. Која свој субјективитет остварује преко школе и послује без улела залругара. Ученичку залругу оснивају ученици, ралници школе и ролитељи.
члан 4.
Услове за рал залруге обезбеђује оснивач и чланови залруге у склалу са својим материјалним могућностима.
члан 5.
Залругу прелставл>а и заступа лиректор школе, а на основу посебног овлашћења које лаје лиректор, и пелагошки руковолилац залруге.
Селиште залруге је у селишту школе Нови Сал, Браће Рибникар 32.
У правном промету са трећим лицима залруга користи печат школе, своју фирму и фирму школе.
члан 6.
Рали остваривања својих залатака и саралње са лругим залругама, залруга се учлањује у Савез ученичких залруга Србије.
/// ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЗААРУГЕ
члан 7.
Ученичка залруга се оснива рали остваривања слелећих циљева и залатака:
1. развијање ваннаставних активности - лруштвено корисног рала ученика повезивањем наставе у школи са практичним произволним ралом;
2. оспособл>авање ученика - чланова залруге за олређена занимања путем повезивања наставе са произволним, услужним и лругим лруштвено-корисним ралом;
3. стварање услова до ученици ваннаставним активностима, у организацији ђачке залруге, стичу срелства за ваннаставне активности, лруштвене, спортске и културне активности, организовања екскурзија, набавке учила, помоћи ученицима слабијегматеријалног стања и залруге сличне потребе;
4. остваривања васпитних и образовних залатака школе и помоћи ученицима у избору лал>ег образовања и професионалног опрелелења;
5. остваривања услова за лруштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности и саралњу са лруштевном срелином и лругим ученичким залругама у склалу са узрастом ученика и могућностима залруге.
Рал ученичке залруге и ученика - залругара организује се у оквиру ваннаставних активности школе и извођења оглела у разрелној и прелметној настави, по голишњем програму рала школе и програму оглела у школи.
На основу програма рала школе и програма оглела у школи лоноси се голишњи програм рала залруге, који се усклађује са образовно васпитним залацима школе рали остваривања јелинственог цил>а.
Непосрелни рал ученика врши се у организацији пелагошког руковолиоца залруге, а уз непосрелни налзор наставника који воли ваннаставну активност лруштвено корисног рала, олносно остварује програм оглела, по правилима организовања наставног и ваннаставног рала.
IV АЕЛАТНОСТИ ЗАДРУГЕ
Члан 8.
Ученићка залруга обавла лелатности преко којих се остварују цил>еви из члана 6. Правилника, а у обиму и на начин који су усклађени са узрастом и могућностима ученика - чланова залруге, као и са голишњим прграмом рала школе и програмом оглела, и то:
1. произволњу полоприврелнх произвола на економији школе и у саралњи са пољоприврелним организацијама;
2. вршење услуга у области пол>опривреле у оквиру реализације програма ваннаставних активности лруштевно корисног рала, а путем непосрелне саралње са полоприврелним организацијама и лургим пол>оприврелним произвођачима;
3. произволњу прелмета илелова.као и боралу материјала у шк. Ралионици или у оквиру саралње са прелузећима и прелузетницима који се баве олговарајућим произволњом поголном за укл>учивање залругара;
4. вршење услуга у области техничке помоћи, олржавања чистоће у месту, зграли и лругим случајевима поголним за остваривање цил>ева због којих је залруга основана;
5. произволњу учила и лругих прелмета за потребе школе и ученика у школи, као и ломаћинства;
6. прикупл>ање секунларних сировина;
7. пролају произвола које је залруга произвела;
8. набавку и пролају уцбеника, школског прибора и опреме за потребе ученика школе;
9. и лруге послове у склалу са лелатношћу школе.
Ученичка залруга може обавлати илругелелатности које се уобичајно обавл>ају за потребе школе, у мањем обиму или повремено.
Делатност залруге и ангажовање ученика - залругара не може се вршити на штету настваног процеса рала, ралног времена и трајање наставне голине у школи, већ мора бити организована теко ла лоприноси ралном васпитању и професионалном опрелелоивању ученика -залругара.
У поступку остваривања лелатности залруге, остварује се коорлинација са наставном материјом појелиних наставних прелмета, цилевима и залацима залруге и образовно-васпитним циљевима школе.
Члан 9.
Делатност ученичке залруге обавл,а се преко економских јелиница - погона у школи и излвојеним олелењима, олносно ралним јелиницама и ралним групама.
Погони у школи и излвојена олел>ења имају менторе, као олговорне организаторе њиховог рала, које поставл>а лиректор школе из рела наставника запослених у школи.
V ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЗАДРУГАРА
Члан 10.
Чланови ученичке залруге могу бити ученици, ралници школе, ролитељи ученика и сполни саралници.
Чланство у ученичкој залрузи можела буле реловно и почасно. Реловно чланство стиче се уписом у ученичку залругу, а почасно пријемом у учерничку залругу оллуком Извршног олбора.
Реловни чланови ученичке залруге активно извршавају залатке залруге утврђене Програмом рала.
Члан 11.
Почасни чланови залруге лају лопринос остваривању цил>ева залруге путем стручне помоћи, саралње са залругом и пружањем материјалне помоћи у оквиру својих могућности.
Члан 12.
Статус реловног члана залруге престаје иступањем из залруге на основу писмене изјаве о иступању, и то ланом пријема те изјаве.
Статус реловног члана може престати и на основу оллуке о искл>учењу коју лоноси Извршни олбор залруге, због нарушавања ралне лисциплине којом се ловоли у питање сигурност чланова залруге у извршавању послова и залатака, угрожавања интереса. Имовине и срелстава залруге и сл.
Статус почасног члана залруге може престати на основу оллуке управног олбора залруге, у случајевима кала тај орган оцени ла почасни члан лелује против интереса залруге и остваривања њених цил>ева.
Члан 13.
Права и лужности реловних чланова залруге - залругара су:
1. ла бирају и булу бирани у органе залруге;
2. ла износе мишлења, примелбе и сугестије на рал залруге и њених органа;
3. ла остварују цилеве и залатке залруге у склалу са њеним програмом;
4. ла учествују у произволним и услужним ралним ваннаставним активностима;
5. ла плаћају чланарину у склалу са оллуком скупштине;
6. ла учествују у располели вишка прихола нал расхолима у склалу са
оллукама органа залруге.
По престанку статуса залругара чланарина се не враћа.
VI ОРГАНИ ЗАДРУГЕ
Члан 14.
Органи залруге су:
1. Скупштина залруге;
2. Извршни олбор залруге;
3. Налзорни одбор.
Скупштина залруге је орган преко кога реловни нланови залруге управљају залругом и располажу вишком прихода нал расхолима.
Редовни чланови скупштине у економским јединицама, на зборовима задругара, разматрају предлоге одлука, правила задруге, годишњег програма, сринансијске извештаје и друга питања из надлежности скупштине, и дају мишљења и сугестије у вези са предложеним решењима. Зборовима руководи председништво које бира збор, а зборове сазива управни одбор задруге.
Почасни чланови задруге своју саветодавну улогу остварују у непосредној сарадњи са органима задруге.
Члан 16.
Скупштина задругара бира председника и његовог заменика на период одлве године.
Члан 17.
Скупштина задруге заседа најмање једанпут у току школске године, а по потреби више пута. Седницу скупштине сазива председник. Скупштина може бити сазвана и на предлог Извршног или Назорног одбора задруге.
Скупштина представника задругара одлучује ако јој присуствује више од половине чланова. Одлуке се доносе јавним гласањем, већином гласова присутних чланова скупштине.
Члан 18.
Скупштина задруге обавл>а следеће послове:
1. доноси правила задруге
2. доноси годишњи програм рада залруге и усклађује његово извршење са програмом рада
3. бира председника скупштине и његовог заменика, чланове, председника и заменика председника надзорног одбора
4. одређује висину чланарине коју плаћају редовни чланови задруге
5. доноси одлуке о похвалама, признањима и наградама
6. разматра извештаје о материјално сринансијском пословању задруге
7. доноси одлуке о расподели вишка прихода над расходима и других средстава задруге
8. разматра и друга питања у вези са радом ученичке задруге
члан 19.
Извршни одбор је извршни орган скупштине задруге који има 5 чланова.
Чланови Извршног одбора бирају се из реда редовних чланова задруге, стим што најмање једног члана у извршни одбор именује управни одбор школе на предлог наставничког већа школе, који је истовремено и педагошки руководилац задруге.
Извршни одбор задруге има председника и заменика председника који се бирају на период одлве године.
Члан 20.
Председник и заменик председник Извршног одбора, сазива седнице извршног одбора, руководи њиховим радом и извршава одлуке скупштине задруге.
Седницу извршног одбора може сазвати и скупштина залруге.
Члан 21.
Извршни одбор задруге обавл,а следеће послове :
1. доноси опште и појединачне акте скупштине задруге;
2. утврђује предлогеголишњег плана и програма рада задруге;
3. утврђује предлоге извештаја о раду и полсовању задруге;
4. прати и анализира рад радних погона у задрузи и предузима потребне мере да се исти остварује у складу са цил,евима задруге и школе;
5. утврђује предлоге оллука о похвалама, признањима и награлама;
6. доноси одлуке о начину коришћења сринансијских средстава у току пословања;
7. обавла и друге послове извршног органа у вези са радом задруге.
Члан 22.
Извршни одбор може одлучивати ако седници присуствује више од половине чланова. Извршни одбор доноси одлуку већином гласова од укупног броја чланова.
Налзорни олбор залруге има 3 члана из рела реловних чланова залруге, ол којих се јелан бира из рела реловних чланова - наставника школе.
Налзорни олобр има прелселника кога бира скупштина залруге. Чланови олобра и прелселник бирају се на лве голине.
Члан 24.
Прелселник Налзорног олобра сазива селнице налзорног олбора, распоређује залатке члановима у поступку контроле рала залругара и залруге и стара се о извршавању оллука и откалањању поврела ових правила, програма ваннаставних активности и програма оглела који се реализују преко ученичке залруге.
Члан 25.
Налзорни олбор контролише рал залруге у току школске и пословне голине, као и органа залруге и најмање јелном голишње полноси извештај о својим запажањима која се лоноси на рал залруге.
Члан 26.
Залругу прелставља и заступа лиректор школе, и на основу посебног овлашћења које лаје лиректор, пелагошки руковолилац залруге, у скаллу са лорелбама Закона о основној школи, Статута школе и овох правила.
Остваривању функције лиректора из става 1. овог члана прилагођено је правном положају залруге, узрасту реловних чланова залруге, олносу програма остваривања ваннаставних активности и програма оглела са програмом залруге, повезаности цил>ева школе и залруге и лр.
VII ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ЗАДРУГЕ
Члан 27.
Рал ученичке залруге и ученика-залругара организује се у оквиру ваннаставних активности школе и извођења оглела у разрелној и прелметној настави, по голишњем програму рала школе и програму оглела у школи.
На основу програма рала школе и програма оглела у школи лоноси се голишњи програм рала залруге, који се усклађује са образовно васпитним залацима школе рали остваривања јелинственог цил>а.
Непосрелни рал ученика врши се у организацији пелагошког руковолиоца залруге и ментора као олговорног организатора рала залруге у економским јелиницама, а уз непосрелни налзор наставника који воли ваннаставну активност лруштвено корисног рала, олносно остварује програм оглела, по правилима организовања наставног и ваннаставног рала.
Члан 28.
У поступку оставривања лелатности з алруге пелагошки руковолилац залруге остварује коорлинацију са наставном материјом појелних наставних прелмета и организује рал залруге тако ла се оставрују цил>еви и залаци залруге и образовно васпитни цил>еви школе.
Пелагошког руковолиоца залруге именује лиректор школе на преллог наставничког већа школе.
Економске јелинице у селишту школе и излвојеним олелењима имају менторе, као олговорне организаторе њиховог рала које прелставла лиректор школе из рела наставника запослених у школи.
VIII МАТЕРИЈАЛНО И ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ
Члан 29.
Пословање залруге обавл>а се преко школе.
Срелства којима залруга послује воле се на излвојеном рачуну школе и не улазе у укупан прихол школе.
О пословању и срелствима оллучују органи залруге, у склалу са статутом школе и овим правилима.
Члан 30.
Стална пословне срелства која користи залруга за обавл>ање своје лелатности, школа и залруга обезбеђују из разлике прихола нал расхолима и лругих прихола.
Уговоре, споразуме и лруге олносе са трећим лииима заклучује, олносно уређује име и за рачун залруте лиректор школе или пелагошки руковолилац залруге на основу посебног овлашћења лиректора.
Чекове за полизање новчанох срелстава, налоге за плаћање преко жиро-рачуна и лруга новчана локумента потписује лиректор школе или лице које он овласти.
Члан 32.
Материјално-финансијско полсовање и књиговолство залруге воле ралници школе, с тим што појелине послове лиректор школе може пренети на чланове залруге.
Члан 33.
Залруга остварује прихоле:
1. пролајом својих произвола
2. пролајом уибеника, прибора и опреме
3. вршењем услуга поступку остваривања лруштвено корисног рала и на лруги начин
4. ол поклона почасних чланова залруге, лругих правних физичких лица
5. ол помоћи лобијене ол школе, прелузећа и лругих правних лица и прелузетника
6. ол чланарина коју плаћају реловни чланови
7. ол лругих прихола које оствари залруга.
Прихоли ученичке залруге не улазе у укупан прихол школе.
Члан 34.
Вишак прихола нал расхолима залруге оставрује кал ол оставреног прихола олбије пословне расхоле, у склалу са олрелбама закона о рачуноволству.
Ако су пословни расхоли залруге већи ол остварених прихола, разлика прелставља губитакзалруге који се покрива из нераспоређеног вишка прихола нал расхолима из ранијих голина.
Остварени вишак прихола нал расхолима по голишњем рачуну преноси се у нарелну голину и ако нема непокривеног губитка, распоређује се у резервни фонл залруге 5%, а остатак у фонл залруге за : проширење материјалне основе ученичке залруге; екскурзије ученика; награђивање чланова залруге, пелагошког руковолиоца залруге, ментора економских јелиница и лругих саралника; и за унапређење образовно-васпитног рала у школи.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 35.
Залруга може престати са ралом ако не испуњава услове за рал у склалу са олрелбама Закона о основној школи, Статутом школе и овим правилима.
Оллуку о престанку рала залруге лоноси школски олбор.
Срелства залруге, у случају престанка њеног рала, припалају школи.
Члан 36.
Ова правила ступају на снагу осмоглана оллана објвљивања на огласној табли школе.
Број
Дана 13.05. 2003. године
На основу чл. 34 Закона о основној и Закона о срелњој школи ("Службени гласник Републике Србије", број 50/92 и члана 21. Правила ученичке залруге "ЗАРЕ", Школе за основно и средње образовање "Милан Петровић" у Новом
Салу, Извршни олбор ученичке задруге на својој селници ол___________________________
голине, лоноси
Правилник о стицању, расподели и награђивању у ученичкој задрузи
Опште одредбе
члан I.
Ученичка залруга "ЗАРЕ" (у даљелл тексту : Залруга] је рално произволна организација учрника која остварује свој програм у саставу основне и срелње школе.
члан 2.
Овим правилником Залруга утврђује основе и мерила стицања и располеле срелстава остварених ралом у залрузи.
члан 3.
Правилник уређује :
основе и мерила располеле срелстава остварених ралом у залрузи (по свим основама),
олређене висине износа личних примања на терет материјалних
трошкова (путни и лруги трошкови),
посебне случајеве располеле срелстава и исплата.
Стицање срелства у ученичкој залрузи члан 4.
Залруга остварује прихоле ол слелећих извора : ол реализације произволног рала, ол реализације лруштвено - корисног рала, ол реализације практичне наставе у срелњој школи, ол пружања услуга
члан 5.
Изворе прихола Залруга остварује кроз лелатност ралних погона. Укупни прихоли ралних погона чине укупан прихол залруге.
Утврђивање и расподела средстава задруге
члан 6.
Добит залруге формира се кал се ол укупног прихола Залруге олбију трошкови пословања ралних погона и амортизација.
члан 7.
Из лобити Залруге издвајају се срелства у висини ол 5% намењена за организацију и обавл>ање послова.
Из лобити се исплаћују и све законске и уговорне обавезе, као и рал ментора и спо/оних сарадника.
члан 8.
Срелства чисте добити распоређују се :
за финансирање зајелничких потреба r—■
- за материјалну основу рала
- за награђивање задругара ^q ^
члан 9.
Средства за финансирање зајелничких потреба, користе се за излете и екскурзије, унапређивање наставе, рад секција, помоћ задругарима.
члан 10.
Средства за проширење материјалне основе рада користе на предлог наставничког већа, а одлуку Аоноси Извршни одбор Задруге.
члан 11.
Средства за награђивање задругара троше се наменски за награђивање група, ралних погона, а коначну оллуку доноси Извршни одбор Залруге. Коначни обрачун одобрава пелагошки руководилац ученичке задруге, уз сагласност Извршног олбора и директора Школе.
члан 12.
За рал задругара расподела се врши на основу критеријума : организација посла, време проведено на послу, квалитет посла и реализација васпитно - образовних задатака.
члан 13.
Ментори и слољни сарадници остварују награде по следећим критеријумима :
степен организације рада у радном погону,
квантитет и квалитет реализовања послова у радном погону,
реализација васпитно - образовних задатака Школе.
члан 14.
Средства из члана 7. овог Правилника користе се за организацију послова у ученичкој залрузи ( припрема произволње, обезбеђивање послова, реализација техничких, административних и финансијских послова).
члан 15.
Аневнице за службена путовања за пословање Задруге, су у складу са Законом о личним примањима.
члан 16.
Остали трошкови се уређују одлукама Извршног олбора (трошкови репрезентације, учешће на смотрама, саветовањима идр.).
Вођење евиденци/е
члан 17.
Ментори ралних јелиница воле евиленцију у обрачунским листама о ралу у свакој јелиници, посебно за сваки рални лан.
Пелагошки руковолилац ученичке залруге, лобија листе, утврђује исправност и тачност и потписује листе.
Коначан обрачун и исплату потписују лиректор школе и пелагошки руковолилац ученичке залруге.
члан /8.
Рачуноволство школе је олговорно за правилно и ажурно вођење материјално - финансијског пословања Извршном олбору ученичке залруге и лиректору школе.
члан 19.
Пословање по овом Правилнику воли се у рачуноволству школе као посебно аналитичко књиговолство.
члан 20.
Овај Правилник ступа на снагу ланоом усвајања на селници Извршног олбора залруге.
Прелс
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет закона
Члан 1.
Овим законом уређује се оснивање задруге, стицање и престанак статуса задругара, књига задругара, управљање задрутом и органи задруге, имовина и пословање задруге, фондови, расподела добити и покриће губитака у задругама, вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја задруга, престанак задруге, задружни савези и задружна ревизија, као и друга питања значајна за статус и рад задруге.
Појам задруге Члан 2.
Задрута је правно лице које представља посебан облик организовања физичких лица (у даљем тексту: задругари) који пословањем на задружним принципима остварују своје економске, социјалне и културне интересе, и на демократски начин контролишу задругу.
Појам задругара Члан 3.
Задругар је физичко лице које је члан задруте и има статус задругара и послује претсжно посредством задруге, односно које посредством задруге продаје своје производе и/или услуге, набавља производе или користи услуге потребне за обављање своје делатности или на други начин непосредно учествује у обављању делатности ради којих је задруга основана.
Задружне вредности и задружни принципи
Члан 4.
Задрута се оснива и послује на задружним вредностима и задружним принципима.
Задружне вредности су: самопомоћ, самодговорност, демократичност, једнакост, праведност и солидарност.
Задружни принципи су: добровољно и отворено чланство, демократска контрола од стране задругара, економско учешће задругара, аутономија и независност задруге, образовање, обука и информисање задругара, међузадружна сарадња и брига за заједницу.
Задруга као правно лице
Члан 5.
Задруга стиче својство правног лица уписом у регистар који води орган надлежан за послове регистрације привредних субјеката (у даљем тексту: Рсгистар), у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Задруга се не може организовати као привредно друштво или као други облик организовања, нити се може припојити или спојити са привредним друштвом или другим правним лицем које није задруга, нити променити облик у привредно друштво или друго правно лице.
Задруга може бити оснивач, односно члан другог правног лица, у складу са законом.
Послови које задруга обавља за своје чланове, сматрају се пословима за сопствене потребе и немају карактер обављања послова на тржишту.
Учешће задругара у обављању послова задруге уношењем личног рада без накнаде нема карактер радног односа ради остваривања зараде.
Огранак
Члан 6.
Задрута може да образује један или више огранака.
Огранак је организациони део задруге који нема статус правног лица и који има место пословања и заступника, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун задруге.
Огранак се региструје у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Пословно име Члан 7.
Задруга послује под пословним именом.
Пословно име задруге обавезно садржи реч „задруга", назив и седиште задруге као и врсту задруге.
Задруга може у пословању, поред пословног имена, да користи и скраћено име, као и пословно име на страном језику, ако су та имена наведена у оснивачком акту и регистрована у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Право и обавезу да у пословном имену користе ознаку „задрута" имају само задруге које су регистроване и послују у складу са овим законом.
Пословно име задруге не може да буде заменљиво са пословним именом, односно називом друге задруге, другог привредног субјекта или другог правног лица, нити да изазива забуну о идентитету и делатности задруге или повезаности са привредним друштвом, те да вређа права интелектуалне својине, односно друга права.
Седиште
Члан 8.
Седиште задруге је место из кога се управља пословањем задруге. Седиште задруге одређује се оснивачким актом и региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Делатност задруге
Члан 9.
Задруга може обављати законом дозвољене делатности. Претежна делатност задруге одређује врсту задруге.
Претежна делатност је она делетност која је као таква одређена оснивачким актом и уписана у Регистар.
Ако задруга, осим претежне делатности, обавља и друге законом дозвољене делатности, и те делатности наводе се у оснивачком акту или задружним правилима према шифри, називу и опису делатности.
Врсте задруга
Члан 10.
Задруге се могу основати као земљорадничке, стамбене, потрошачке, занатске, социјалне, омладинске, ученичке као и друге врсте задруга за обављање производње, промета робе, вршења услуга и других делатности у складу са овим законом.
Овај закон примењује се на све врсте задруга, осим ако посебним прописом донетим на основу овог закона, за поједине врсте задруга није друкчије одређено.
Задруге се могу оснивати и као финансијске институције, што се уређује посебним законом.
Члан 11
Земљорадничке задруге могу бити опште и специјализоване.
Земљорадничке задруге производе, прерађују и продају пољопривредне, прехрамбене и друге производе задруге и задругара, снадбевају задругаре репродукционим материјалом, енергентима, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и другом робом, врше промет роба и услуга задруге, задругара и за задругаре и пружају услуте домаћинствима земљорадника у организовању и развоју сеоског туризма.
Стамбене задруге, као инвеститори и извођачи радова, организују изградњу и одржавање, граде и одржавају станове, стамбене зграде, гараже и пословни простор за задругаре, ангажовањем средстава и рада задрутара и друтих физичких и правних лица.
Потрошачке задруге снадбевају производима широке потрошње и пружају одређене услуге за своје чланове и чланове других врста задруга.
Занатске задруге израђују и продају своје занатске производе и производе домаће радиности, као и занатске производе и производе домаће радиности својих чланова, обављају занатске услуге и снадбевају чланове материјалом и средствима за производњу.
Омладинске задруге нарочито својим члановима обезбеђују да на организован начин за потребе послодавца у складу са прописима о раду, обављају повремене, привремене и сличне послове за које се не заснива радни однос, ради стицања средстава за школовање и задовољење основних, социјалних, културних и других личних и заједничких потреба задругара.
Ученичке задруге радом образују и оспособљавају ученике-задругаре за одређена занимања и омогућавају им да тим радом стичу средства за ваннаставне, друштвене, спортске и културне активности, организовање екскурзија, набавку учила, помоћ ученицима слабијег материјалног стања и друге сличне потребе.
Социјалне задруге обављају различите делатности ради остварења социјалне, економске и радне укључености, као и задовољења друтих сродних потреба нрипадника угрожсних друштвених група.
Социјалне задруге дужне су да део добити који остварују обављањем делатности улажу у унапређење здравствене и социјалне заштите, образовања. запошљавања, социјалне, економске и радне укључености, услова рада, радних вештина, животног стандарда и задовољења потреба припадника угрожених друштвених група.
Под припадницима угрожених друштвених група, у смислу овог закона. сматрају сс лица која припадају друштвеним групама које се налазе у стању социјалне потребе, у смислу закона који уређујс социјалну заштиту и обезбеђивање социјалне сигурности грађана.
Социјалне задруге уређују се посебним прописом.
Посебна заштита Члан 12.
Задруга ужива посебну заштиту Републике, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе у обављању њене претежне делатности.
Посебна заштита из става 1. овог члана огледа се у подстицању задругарства мерама економске политике, укључујући давање одговарајућих олакшица и погодности, које се утврђују посебним прописима.
Територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе могу у сарадњи са задружним савезима. односно задругама са своје територије да формирају задружне фондове за унапређење и развој задружног сектора.
II. ОСНИВАЊЕ ЗАДРУГЕ
Члан 13.
Задруга се оснива на неодрсђено време. осим ако оснивачким актом није одређено да се оснива на одређено време или за извршење одређеног посла.
Најмањи број оснивача
Члан 14.
Задругу може основати најмање десет пословно способних физичких лица. Изузетно од става 1. овог члана, ученичку задругу могу основати школе и домови ученика.
Најмањи број оснивача задруге не могу чинити супружници оснивача, крвни сродници оснивача у правој линији без обзира на степен сродства и у побочној линији у другом степсну сродства, усвојеник или усвојилац оснивача, као ни друга лица која живе у заједничком домаћинству са оснивачем.
Члан 15.
Зависно од циљева оснивања и потребних средстава за оснивање и пословање, задруге се могу оснивати са улозима (основним капиталом) или чланаринама, у складу са уговором о оснивању и задружним правилима.
Оспивачка скупштина
Члан 16.
Задруга се оснива на оснивачкој скупштини.
Оснивачку скупштину сазива представник оснивача који су одлучили да оснују задругу.
Оснивачка скупштина се може одржати и пуноважно одлучивати ако скупштини присуствују оснивачи у најмањем броју прописаном у члану 14. овог закона.
Оснивачка скупштина доноси одлуке већином гласова присутних.
Већином гласова присутних лица из става 3. овог члана оснивачка скупштина прихвата оснивачки акт и бира преседавајућег који води седницу скупштине.
На оснивачкој скупштини одређује се износ основног капитала, најнижи износ улога, односно чланарине за сваког оснивача задруге, усвајају се задружна правила и бира лице које ће заступати задругу до избора органа задруге.
Органи задруге морају бити изабрани у року од 30 дана по оснивању задруге.
Задруга је основана када оснивачка скупштина утврди износ основног капитала задруте, одреди износ улога, односно чланарине за сваког оснивача задруге, усвоје задружна правила и сви оснивачи потпишу оснивачки акт.
Улози, односно чланарина мора се уплатити на рачун задруте у року од 20 дана од дана одржавања оснивачке скупштине.
Записник
Члан 17.
На оснивачкој скупштини задруте води се записник у писменом облику.
Записник из става 1. овог члана води се у књизи записника, а нарочито садржи: време и место одржавања оснивачке скупштине, податке о задрутарима из утовора о оснивању задруте, укупан оснивачки капитал задруге, врсту и вредност улога сваког задругара, односно чланарине, датум до када треба извршити уплату, односно уношења улога, односно чланарине сваког задрутара, одлуку о доношењу задружних правила и одлуку о избору органа задруге.
Записник из става 1. овог члана потписује преседавајући оснивачке скупштине, записничар и два члана скупштине.
Регистрација задруге
Члан 18.
На поступак уписа задруге у регистар, промене података о задрузи и брисање задруге из регистра, примењују се одредбе закона којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Задруга може да отпочне са обављањем делатности од момента уписа у регистар.
Оснивачки акт Члан 19.
Оснивачки акт задруте је утовор о оснивању који се закључује у писменој
форми.
Потписи оснивача на уговору о оснивању оверавају се. Уговор о оснивању садржи нарочито:
1) пословно име и седиште задруге;
2) пуно име, презиме и пребивалиште, занимање, јсдинствени матични број и број личне карте сваког оснивача, односно за страно физичко лице - број пасоша и државу издавања уз услов реципроцитета у земљи из које долази;
3) делатност задруге;
4) податке о лицу које ће вршити заступање задруге у оснивању,
5) износ основног капитала. износ, врсту и вредност улога сваког оснивача и опис врсте и вредности неновчаног улога. као и време уплате новчаних улога, односно начин и време уношења неновчаних улога;
6) врста и износ јемства, којим оснивачи солидарно јемче за рад задруге;
7) одговорност задругара за обавезе задруге;
8) износ, време и начин плаћања чланарине за оснивачс задруге која се оснива и послује без улога;
9) начину обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања;
10) рок у коме ће се донети задружна правила;
11) друга питања од значаја за оснивање задруге.
Изузетно од става 3. овог члана уговор. односно одлука о оснивању ученичке задруге садржи одредбе о пословном имену и седишту задруге, називу и седишту оснивача, износу средстава потребних за оснивање задруте, правима и обавезама оснивача и другим питањима значајним за оснивање ученичке задруте.
Задружна правила
Члан 20.
Задружна правила садрже одредбе о:
1) пословном имену и седишту задруте;
2) делатности задруте;
3) условима и начину стицања и престанка статуса задрутара;
4) права и обавезе задрутара према задрузи и задруте према задругарима;
5) износ основног капитала задруте у време оснивања. као и начин и услове за његово повећање и смањсње;
6) минималној вредности новчаног улога, односно чланарине задрутара који приступају задрузи после оснивања, начину и времену њихове уплате односно начину утврђивања вредности и начину и времену уношења неновчаних улога тих задругара;
7) начину утврђивања и исплате улога задрутарима, у случају престанка статуса задрутара, односно у случају престанка задруте;
8) одговорносги задруге за обавезе у правном промету са трећим лицима;
9) додатним улозима задрутара;
10) избору, опозиву и делокругу органа задруте. броју чланова органа, мандату. као и начину сазивања и одлучивања органа;
11)избору, опозиву, правима и обавезама представника задрутара, ако скупштину чине њихови прсдставници;
12) заступању и представљању задруге;
13) унутрашњој организацију задруге;
14) одредбу о врсти и износу јемства, изузев за задруге које се оснивају уплатом чланарине;
15) расподели добити и покрићу губитака задруге;
16) књизи задругара и књизи записника;
17) задружној ревизији;
18) обавештавању задругара и пословној тајни задруге;
20) међузадружној сарадњи;
21) задружном образовању и информисању задругара;
22) статусним променама и престанку задруге;
23) општим актима задруге и начину њиховог доношења и
24) друтим питањима од значаја за управљање и пословање задруге.
Улози оснивача (основни капитал) Члан 21.
Оснивач улаже у задругу улог.
Улог може бити новчани и неновчани.
Улози оснивача чине основни капитал задруге.
Неновчаним улогом сматрају се: ствари и права изражене у новчаној противвредности.
Новчани део оснивачког капитала задруге не може бити мањи од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.
Задружним правилима одређује се минимални појединачни улог.
Улог се не може враћати задругару, залагати нити бити предмет извршења или обезбеђења за обавезе задругара, за време трајања статуса задругара.
Задругар може имати само један улог у задрузи.
Улог задругара не може се преносити правним послом.
Повећање улога Члан 22.
Задругари могу донети одлуку о повећању сопствених улога.
Уговором о оснивању и задружним правилима, утврђују се права и обавезе задругара у погледу повећања постојећих улога, као и начин и време уплате, односно уношења и враћања додатно повећаних улога.
Повећање и смањење основног капитала Члан 23.
Основни капитал задруте може се увећати новим улозима задругара или претварањем нераспоређене добити, односно расположивих резерви за те намене у основни капитал, одлуком скупштине задруге.
Основни капитал задруге може се смањити одлуком скупштине задруге, али не испод законом прописаног минималног новчаног оснивачког капитала.
Повећање, односно смањење основног капитала, обавезно се евидентира у књизи задругара и уписује се у Регистар.
Чланарина
Члан 24.
Задруге које се оснивају без улога задругара, могу средства за оснивање и пословање обезбеђивати чланарином задрутара.
Износ чланарине одређује се задружнима правилима у једнаком износу за све осниваче као и за задругаре који приступе задрузи након оснивања. По престанку статуса задругара, чланарина се не враћа.
Сходна примена
Члан 25.
На сва питања која се односе на задруге а која нису посебно уређена овим законом, сходно се примењују опште одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава заједничке за све правне форме привредних друштава, а посебно одредбе тог закона које се односе на друштво с ограниченом одговорношћу.
III. СТИЦАЊЕ, ПРЕСТАНАК И ПРЕНОС СТАТУСА ЗАДРУГАРА
Стииање статуса задругара
Члан 26.
Статус задругара стиче се оснивањем задруге или приступањем задрузи, на начин и под условима прописаним овим законом и задружним правилима.
Оснивач задруге нема посебних нити већих права ни одговорности у односу на остале чланове задруге.
Статус задругара не може се стећи само на основу уплате улога или чланарине, односно уноса улога.
Статус задругара ученичке задруге могу стећи ученици школе, односно дома ученика, оснивача те задруге.
Приступање Члан 27.
Статус задрутара приступањем задрузи може стећи свако физичко лице у складу са овим законом и задружним правилима.
Статус задругара приступањем задрузи може стећи физичко лице, наследник умрлог задругара ако испуњава законом предвиђене услове и поднесе писмену пријаву за приступање, а у складу са овим законом и задружним правилима.
Акти о приступању
Члан 28.
Статус задругара приступањем задрузи стиче се на основу одлуке о прихватању захтева за приступање и потписивањем приступне изјаве.
Одлуку о приступању задрузи доноси управни одбор задруге.
Изузетно од става 2. овог члана, у задрузи која средства за оснивање и пословање обезбеђује чланарином, управни одбор задруте може да пренесе овлашћење за доношење одлуке о приступању задрузи на други орган у задрузи.
Управни одбор задруге или други овлашћени орган задруге дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева, писмено обавести подносиоца захтева да ли је захтев прихваћен.
Ако задруга о својој одлуци не обавести подносиоца пријаве у року из става 5. овог члана, сматраће се да је пријава прихваћена.
Подносилац захтева чији је захтев одбијен, има право жалбе скупштини задруге, у року утврђеном задружним правилима.
Скупштина задруге мора да донесе одлуку по жалби на својој првој наредној седници а најкасније у року од 90 дана од дана пријема жалбе.
Ако скупштина задруге одлуку по жалби задругара не донесе у року из става 7. овог члана, сматраће се да је жалба усвојена.
Одлука о приступању Члан 29.
Одлука о приступању задрузи садржи, нарочито:
1) пуно име и презиме, пребивалиште физичког лица, занимање, јединствен матични број грађана, број личне карте или број пасоша за лице које је страни држављанин;
2) износ новчаног улога, односно опис врсте и вредност неновчаног улога које лице које приступа задрузи уноси у задругу или чланарине;
3) врсту и износ јемства, ако постоји;
4) време уплате, односно начин и време уношења неновчаног улога и
5) друге одредбе одређене задружним правилима.
Приступна изјава Члан 30.
Одлука о приступању задрузи и задружна правила достављају се лицу које приступа задрузи.
Лице које приступа задрузи потписује приступну изјаву која садржи нарочито: изјаву потписника да прихвата права, обавезе и одговорности задругара утврђених задружним правилима, одредбе уговора о оснивању као и да је упознат са обавезама задруге насталим пре потписивања приступне изјаве.
Уз приступну изјаву обавезно се доставља доказ о извршеној уплати улога или чланарине, односно уносу улога у задругу.
Потпис на приступној изјави оверава се, изузев у случају приступања задрузи која је основана и послује чланарином, а приступање задругара уписује се у Регистар у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Првстанак статуса задругара
Члан 31.
Статус задругара престаје:
1) иступањем;
2) искључењем;
3) смрћу задругара;
4) престанком задруте и
5) у случају других догађаја, који воде престанку статуса задругара, одређених задружним правилима.
Иступање Члан 32.
Задругар иступа из задруге на основу писане изјаве о иступању.
Статус задругара престаје када задрута прими његову писану изјаву о иступању. Изјава о иступању прилаже се уз пријаву за регистрацију иступања задрутара.
Искључење
Члан 33.
Задругар се искључује из задруге када намерно или из грубе непажње угрожава или отежава остваривање заједничких потреба чланова задруге из члана 2. овог закона, као и из других разлога утврћених овим законом и задружним правилима.
Одлуку о искључењу задрутара доноси управни одбор задруге.
Одлука из става 2. овог члана обавезно садржи образложсње и поуком о правном леку,.
Образложена одлука о искључењу задрутара прилаже се уз пријаву за регистрацију искључења задругара.
Против одлуке о искључењу задругар може поднети жалбу скупштини задруте, у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
Скупштина задруте је дужна да донесе одлуку по жалби на првој наредној седници. а најкасније 90 дана од дана пријема жалбе.
Ако скупштина задруте одлуку по жалби задрутара не донесе у року из става 5. oboi члана, с.матраће се да је жалба усвојена.
Статус задрутара престаје даном истека рока за подношење жалбе, односно даном доношења одлуке скупштине задруте којом је жалба одбијена.
Права u обавезе задругарау случају престанка статуса задругара
Члан 34.
Даном престанка статус задругара, престају права и обавезе задрутара, осим права и обавеза утврђених овим законом и задружним правилима.
Задругар, односно његов наследник, је дужан да, пре престанка статуса задругара, измири све своје обавезе према задрузи на начин и под условима који су одређени задружним правилима.
Уколико обавезе по закљученим утоворима и другим појединачним пословима са задругом доспевају након престанка статуса задрутара. или нису измирене у року, задрутар је дужан да испуни ове обавезе независно од тога да ли му је статус задрутара престао.
По престанку статуса задругара, задругар, односно његов наследник има право на исплату, односно повраћај улога, на начин и у роковима одрсђеним задружним правилима.
Улози се не могу враћати пре престанка одговорности задругара за обавезе задруге.
Исплата улога врши се у новцу. ако задружним правилима није одређено да се вредност улога уместо исплате у новцу, може надокнадити у стварима, а на основу писменог споразума са задрутаром.
Задрута врши исплату улога и добити задрутару коме је престао статус задругара, односно његовим наследницима најкасније у року од шест месеци по протеку пословне године у којој је задругар изгубио овај статус.
Књига задругара
Члан 35.
Задруга је дужна да води књигу задругара. Књига задругара има карактер јавне исправе.
У књигу задругара уписује се: име и презиме, пребивалиште, занимање, јединствен матични број грађана и број личне карте задругара; датум стицања статуса задругара; врсту, датум и износ уписаног улога задругара; датум и износ уплаћеног, односно унетог улога; износ и начин плаћања чланарине; датум и начин престанка статуса задругара; датум исплате улога и други подаци одређени задружним правилима, као и све промене тих података.
Задруга је дужна да трајно чува књигу задругара.
Задруга је дужна да књигу задругара држи у седишту задруге.
Задругари имају право увида у књигу задругара и право на копије.
Повериоци задруге и друга овлашћена лица која имају правни интерес могу тражити увид у књигу задругара,
Писмене изјаве о приступању, односно писмене изјаве о иступању из задруге, као и друта акта у вези са стицањем и престанком статуса задругара, саставни су део књиге задругара.
IV. УПРАВЉАЊЕ ЗАДРУГОМ И ОРГАНИ ЗАДРУГЕ
Управљање задругом
Члан 36.
Задрутом управљају задругари.
У управљању задругом сваки задругар има један глас.
Органи задруге Члан 37.
Органи задруге су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор и директор.
Обавезни органи сваке задруге су: скупштина, управни одбор и директор.
Надзорни одбор је факултативни орган задруге и уколико задруга не изабере надзорни одбор, надлежности надзорног одбора прописане овим законом, преузима управни одбор задруге.
Председник и чланови управног одбора, надзорног одбора и директор, бирају се на време одређено задружним правилима, које не може бити дуже од пет година, уз могућност поновног избора.
У задрузи која има мање од 20 задругара, задружним правилима може да се одреди да функцију управног одбора врши скупштина задруге.
Услови за пуноважно одлучивање органа задруге
Члан 38.
Скупштина задруге, управни одбор и надзорни одбор, могу пуноважно да одлучују ако су њихове седнице уредно сазване и ако је присутно више од половине укупног броја њихових чланова.
Скупштина задруге, управни одбор и надзорни одбор одлучују већином гласова присутних чланова, ако овим законом није друкчије одређено.
1. Скупштина задруге
Састав и надлежност Члан 39.
Скупштину задруге чине сви задругари. Скупштина задруге је највиши орган у задрузи. Скупштина задруте:
1) доноси задружна правила;
2) одлучује о статусним променама и престанку задруге;
3) одлучује о оснивању привредног друштва или другог правног лица;
4) одлучује о повећању и смањењу основног капитала задруге;
5) одлучује о образовању фондова за различите намене и начину њиховог коришћења;
6) утврђује пословну политику и усваја годишњи извештај о пословању и спровођењу пословне политике;
7) усваја план рада, финансијски план и програм развоја;
8) усваја финансијске извештаје;
9) одлучује о расподели добити и покрићу губитака;
10) одлучује о располагању имовином и доноси инвестиционе одлуке;
11) одлучује о именовању и разрешењу ликвидационог управника;
12) бира и разрешава чланове управног и надзорног одбора, као и председника скупштине;
13) бира и разрешава директора задруге;
14) доноси пословник о свом раду;
15) одлучује о другим питањима у складу са овим законом и задружним правилима.
Одлуке из става 2. тачка 1, 2, 3, 4, 9, 10, 12 и 13. скупштина доноси већином гласова укупног броја својих чланова.
Начин рада и одлучивања
Члан 40.
Годишња скупштина задруге одржава се најкасније у року од три месеца од завршетка пословне године, ради усвајања финансијских извештаја и одлучивања о расподели добити.
Изузетно од става 1 овог члана задруте које подлежу ревизији редовних финансијских годишњих извештаја обавезне су да годишњу скупштину одрже најкасније у року од девет месеци од завршетка пословне године, ради усвајања финансијских извештаја и одлучивања о расподели добити.
Седнице скупштине задруте које се одржавају између годишњих скупштина су ванредне.
Седницу скупштине задруге сазива председник скупштине задруге.
Председник скупштине задруге дужан је да сазове ванредну седницу скупштине задруге и на захтев директора, управног одбора, надзорног одбора или на захтев трећине чланова задруге, ако задружним правилима није друкчије одређено.
Уколико председник скупштине задруге није у могућности или одбије да на основу захтева из става 5. овог члана сазове скупштину задруге, скупштину може сазвати и сам подносилац захтева ако испуни услове из става 5. овог члана.
Представљаље у скупштини задруге Члан 41.
Ако задруга има више од 100 задругара, задружним правилима може се одредити начин њиховог представљања у скупштини.
Представник задругара не може бити лице које није задругар.
Представници не могу одлучивати о статусним променама задруге, престанку задруге и имовини задруге јер о том питању задругари лично одлучују на скупштини задруге.
Представнике у представничку скупштину бира скупштина задруге већином гласова присутних чланова, односно потврђује њихово овлашћење за представљање.
Изузетно од став 3. овог члана, код стамбених и омладинских задрута које имају више од 250 чланова, представници могу одлучивати о свим питањима, ако је то посебно уређено задружним правилима.
Записник са седнице
Члан 42.
О току седнице скупштине задруге води се записник у који се уносе подаци, нарочито о:
1) датуму и месту одржавања седнице;
2) дневном реду седнице;
3) председавајућем, лицу изабраном за вођење записника односно бројање гласова, питањима која су предмет гласања, броју гласова за одлуку и против одлуке и броју уздржаних од гласања;
4) приговору задругара на вођење седнице или издвојеним мишљењима присутних задругара;
5) приговору задрутара, директора или чланова управног одбора на одлуке.
Записник потписује председавајући скупштине и записничар, а његова
веродостојност се потврђује усвајањем записника на следеђој седници скупштине.
Уз записник се прилажу списак присутних задругара, докази о сазивању скупштине, акта и други материјали у вези са питањима о којима се расправљало и одлучивало на седници.
Сваки задругар има право увида у записник и његове прилоге.
2. Управни одбор Састав и избор Члан 43.
Управни одбор састоји се од најмање пет члана.
Број чланова и начин попуњавања састава управног одбора одређује се задружним правилима.
Чланови управног одбора бирају се из реда задругара.
Управни одбор има председника, кога бирају чланови управног одбора, већином од укупног броја чланова.
За члана управног одбора не може бити биран председник скупштине, чланови надзорног одбора и директор задруге.
Надлвжност
Члан 44.
Управни одбор:
1) предлаже и спроводи пословну политику и припрема извештаје о спровођењу пословне политике;
2) разматра и предлаже план рада, финансијски план и програм развоја;
3) разматра и предлаже извештај о пословању;
4) разматра и предлаже усвајање финансијских извештаја;
5) одлучује о стицању и престанку статуса задругара, након оснивања задруге;
6) предлаже расподелу добити и начин покрића губитака;
7) разматра извештај о обављеној ревизији и предлаже мере за отклањање утврђених неправилности;
8) припрема предлоге одлука за скупштину задруге и спроводи одлуке скупштине задруге;
9) предлаже скупштини избор и разрешење директора задруге;
10) предлаже доношење инвестиционих одлука и одлука о располагању имовином у складу са задружним правилима;
11) доноси пословник о свом раду;
12)доноси одлуке и обавља и друге послове, у складу са овим законом и задружним правилима.
Одговорност Члан 45.
Чланови управног одбора дужни су да врше своју функцију савесно и поштено, одговорно према задрузи, са дужном пажњом и у складу са интересима задруге и свих њених чланова.
Председник и чланови управног одбора одговорни су скупштини задруге за штету коју проузрокују вршењем или невршењем својих дужности, поступањем супротно закону или задружним правилима, ако су поступали са грубом непажњом или у намери да се штета проузрокује.
Лица из става 2. овог члана не сносе одговорност за штету ако су гласала против одлука и радњи којима је штета проузрокована или ако су издвојила своје мишљење приликом гласања.
Председник. и чланови управног одбора могу бити разрешени из разлога који се одређују задружним правилима.
3. Надзорни одбор Састав и избор Члан 46.
Надзорни одбор састоји се од најмање три члана.
Чланове надзорног одбора бира скупштина задруге из реда задругара.
Надзорни одбор има председника, кога бирају чланови надзорног одбора, већином од укупног броја чланова.
Начин избора и друга питања у вези са радом надзорног одбора, одређује се задружним правилима.
За члана надзорног одбора не може бити биран председник, чланови управног одбора, директор задруге и председник скупштине.
Надлежност
Члан 47.
Надзорни одбор:
1) врши надзор над радом управног одбора и директора;
2) прегледа финансијске и друге извештаје и извештаје о пословању и извештава скупштину задруге о финансијским извештајима задруге;
3) контролише усклађеност пословања задруге са законом и задружним правилима и принципима;
4) ангажује, по потреби, друга стручна лица за одговарајућу област када је то потребно ради стручне анализе финансијских и других извештаја и извештаја о пословању задруге;
5) разматра извештај ревизије и предлаже мере за отклањање утврђених неправилности;
6) подноси извештај задругарима на свакој годишњој скупштини задруге, а
по потреби и на ванредној скупштини задруге када сматра да је то потребно или када то затражи скупштина, управни одбор или директор задруге;
7) доноси пословник о свом раду и
8) обавља и друге послове, у складу са овим законом и задружним правилима.
Овлашћења Члан 48.
Управни одбор и директор задруге, дужни су да надзорном одбору дају сва обавештења и податке о пословању задруге, као и да му омогуће увид у документацију задруге и несметан рад.
Надзорни одбор дужан је да поднесе захтев за сазивање седнице скупштине задруге, ако у вршењу надзора утврди да су повређени интереси задруге, а нарочито ако утврди неправилности у раду и пословању задруге или теже кршење закона, задружних правила или одлука скупштине задруге.
Одлучшање и одговорност
Члан 49.
Надзорни одбор може одлучивати ако седници присуствује више од половине од укупног броја чланова.
Надзорни одбор доноси одлуке већином гласова од укупног броја присутних чланова.
Чланови надзорног одбора дужни су да врше своју функцију савесно и поштено, одговорно према задрузи, са дужном пажњом и у складу са интересима задруге и свих њених чланова.
Председник и чланови надзорног одбора одговорни су скупштини задруге.
4. Директор
Надлежност Члан 50.
Директор:
1) заступа задругу;
2) организује рад и води пословање задруге;
3) стара се о законитости и одговара за законитост рада задруге;
4) припрема план рада и програм развоја;
5) припрема и подноси извештај о пословању;
6) припрема и подноси финансијске извештаје;
7) извршава одлуке скупштине. управног одбора и надзорног одбора и
8) обавља и друге послове, у складу са овим законом и задружним правилима и принципима.
Вршилац дужности Члан 51.
Ако директор задруге није изабран скупштина задруге може изабрати вршиоца дужности директора, на перод који не може бити дужи од шест месеци.
Разлози за разрешење и одговорност
Члан 52.
Директор може бити разрешен из разлога који се одређују задружним правилима.
Директор је одговоран за штету коју проузрокује задрузи својим несавесним радом, незаконитим поступањем или недомаћинским понашањем, невршењем својих дужности, односно сваким поступањем које је супротно стандардима доброг иривредника, ако је поступао у намери да се штета проузрокује или са грубом непажњом, као и из других разлога утврђсних задружним правилима.
Директор задруге сноси и материјатну одговорност за одлуке које је донео, а којима је задрузи нанета материјална штета.
5. Ограничење избора и забрана конкуренције
Ограничење избора
Члан 53.
За председника и чланове управног одбора, надзорног одбора, дирсктора и председника скупштине. не може бити бирано лице које је правноснажно осуђено за кривична дела против имовине. привреде, права по основу рада, животне средине, правног саобраћаја и службене дужности, за која су наступиле правне последице, док те последице трају, као и из других разлога одређених задружним правилима.
Председник и чланови управног одбора. надзорног одбора. директор и председник скупштине, не могу бити међусобно у крвном сродству у правој линији и побочној линији до другог степена сродства, у односу усвојилац - усвојеник или супружници.
Забрана конкуренције
Члан 53.
Председник и чланови управног одбора, надзорног одбора и директор задруте председник и подпредседник скупштине и запослени у задрузи не могу, за свој или туђ рачун, да обављају послове из оквира регистроване делатности задруге, нити могу да буду задругари или запослени или лица која имају уговорна овлашћења да управљају пословима друте задруге исте или сличне делатности. односно не могу бити власници, осим ако су власничка права стекла по основу бесплатне поделе акција у складу са законом којим се уређује приватизација. односно оснивачи, ортаци. комплементари. командитори, чланови, акциопари и запослени у привредном друштву или у другом правном лицу које обавља исту или сличну делатност као задруга.
Повреда забране конкуренције, задрузи и сваком задругару даје право на накнаду штете које се остварује тужбом пред надлежним судом. у року од годину дана од дана сазнања за учињену повреду. а најкасније у року од три године од дана учињене повреде.
Скупштина или управни одбор задруге може, разрешити дужности лица која повреде забрану конкуренције из става 1. овог члана. а ако се забрана односи и на задругаре, или поједине запослене, скупштина или управни одбор задруте их може искључити из задруте, односно изрећи меру престанка радног односа.
Задружним иравилима могу се утврдити и друге мере за случај непоштовања забрана из става I. овог члана.
V. ИМОВИНА И ПОСЛОВАЊЕ ЗАДРУГЕ
И.човина задруге
Члан 54.
Имовину задруте чине право својине на покретним и непокретним стварима, новчаним средствима, хартијама од вредности и друга имовинска права које је задруга стекла пословањем или на други начин, као и нематеријална средства и права која се moiv имовински изразити.
Имовина задруте из става 1. овог члана је у задружној својини и као таква се уписујс у јавне књиге о евиденцији права на непокретностима као задружна својина.
Задружна својина образује се из улога или чланарине задругара који су пренесени у својину задруге, средстава остварених радом и пословањем задруге и средстава које је задрута стекла на друти дозвољен начин.
Задрута управља, користи и располаже имовином задруте, у складу са законом, уговором о оснивању, односно задружним правилима.
Поаовање задруге
Члан 55.
Задрута послује у своје име и за свој рачун, у своје име и за рачун задругара или у име и за рачун задругара, а у складу са уговором о оснивању, односно задружним правилима.
Задруга у свом пословању користи имовину задруте, а може да користи рад средства и јемство у својини задрутара и друтих правних и физичких лица на основу посебно закљученог уговора. у складу са задружним правилима.
Задруга може, у оквиру регистроване делатности, односно делатности одређене у оснивачком акту да обавља послове и са лицима која нису задругари и за њих, на начин и у обиму којим се не доводе у питање задружни принципи и циљеви њене делатности, у складу са посебно закљученим уговором и задружним правилима.
Злоупотребе задруге
Члан 56.
Задругари могу према трећим лицима лично одговарати (сопственом имовином) за обавезе задруге ако злоупотребе задругу за незаконите или преварне циљеве или ако са имовином задруге располажу као са сопственом имовином као да задруга као правно лице не постоји.
Лица из става 1. овог члана одговорна су за обавезе задруге солидарно.
Одговорност из ст. 1. и 2. овог члана утврђује надлежни суд, при чему узима у обзир све околности везане за злоупотребу, а нарочито да се општи принцип ограничене одговорности не примењује на случајеве из става 1. овог члана.
Одговорност за обавезе
Члан 57.
Задруга у правном промету одговара за своје обавезе целокупном својом имовином.
Задругар одговара за обавезе задруге до висине свог улога и јемства ако је јемство дозвољено оснивачким актом.
Задругар који плаћа чланарину не одговара за обавезе задруге сопственом имовином.
Вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја
Члан 58.
Задруга води пословне књиге, саставља и подноси финансијске извештаје, на начин и под условима који су прописани законом којим се уређује рачуноводство.
Ревизија финансијских извештаја задруге, врши се у складу са законом којим се уређује ревизија.
VI. ФОНДОВИ, РАСПОДЕЛА ДОБИТИ И ПОКРИЋЕ ГУБИТАКА
Члан 59.
Задрута може да оснује задружни фонд који се користи за инвестиције или повећање обртних средстава задруге.
Задрута може да оснује и резервни фонд из кога се средства користе за покриће губитака задруге.
Задружним правилима се одређује висина издвајања у задружни фонд, резервни фонд и друге фондове.
Расподеча добити Члан 60.
О расподели годишње добити, одлучује скупштина задруге по усвајању финансијских извештаја.
Добит из става 1. овог члана распоређује се следећим редом:
1) за покриће губитака пренетих из ранијих година;
2) за фондове за различите намене, ако су образовани;
3) за исплату нето добити или приписивање добити улозима задрутара. Износ нераспоређене добити преноси се у наредну пословну годину или се
користи за унапређење задруте.
Право задругара на учешће у добити постоји само за време трајања статуса члана задруге.
Покриће губитака Члан 61.
Губитак се покрива из средстава резервног фонда.
Ако се губитак не може покрити из средстава резервног фонда, покрива се из нераспоређене добити из ранијих периода.
Ако се губитак не може покрити из средстава резервног фонда и добити покрива се из других фондова за различите намене, смањењем улога задругара, односно јемства у складу са задружним правилима.
VII. ПРЕСТАНАК ЗАДРУГЕ
Осиови за престанк задруге
Члан 62.
Задруга престаје:
1) истеком времена на које је основана, ако скупштина задруге пре истека тог рока не одлучи да задруга настави са пословањем;
2) извршењем посла ради кога је основана, односно наступањем догађаја који је одређен задружним правилима као разлог за престанак задруге;
3) одлуком скупштине задруге;
4) статусном променом, која води престанку задруге;
5) банкротством;
6) на основу правноснажне одлуке суда или другог носиоца јавних овлашћења;
7) забраном обављања делатности или послова за које је задруга регистрована;
8) ако је против задруге изречена мера забране обављања делатности, због тога што не испуњава услове за обављање делатности, а у року одређеном у изреченој мери не испуни те услове, односно не промени делатност;
9) ако престану да постоје услови за обављање претежне делатности, осим ако задруга у року од шест месеци не промени претежну делатност;
10)ако се број задругара смањи испод законом прописаног минимума, а у року од шест месеци се број задругара не повећа и Регистру се не пријавие нови задругари;
11)ако се новчани део основног капитала смањи испод прописаног минимума, а у року од шест месеца се не повећа на минимум прописан овим законом;
12) ако не обавља делатност дуже од две године непрекидно;
13)ако није организована у складу са овим законом; задружним правилима и принципима
14)ако не поступи у складу са примедбама и упутствима из извештаја лица овлашћеног за задружну ревизију, односно ако задружни ревизор на основу извештаја о обављеној задружној ревизији оцени да су испуњени услови за ликвидацију задруге;
15)ако се својом кривицом не подвргне задружној рсвизији;
16)у другим случајевима утврђеним законом, уговором о оснивању и задружним правилима.
У случајевима из става 1. тач. 1, 2, 3, 6, 7, 8, 9, 10, II, 12, 13, 14, 15 и 16. спроводи се ликвидација задруге.
Када задрута престаје у смислу става 1. тачка 3. овог члана, скупштина задруте не може одлучити о престанку задруге, ако се најмање пет задрутара. пре доношења одлуке о престанку задруте, писаним путем изјасне да задрута не престаје.
У случају из става 3. овог члана, гласа се јавно. на тај начин што се сваки задругар лично изјашњава о прсстанку задруте, а за задрутаре који су гласали за престанак задруте, сматра се да су из ње иступили.
Статусне промене
Члан 63.
Статусна промена задруте у смислу овог закона је припајање, спајање, подела и издвајање о чему одлуку доноси скупштина задруге.
Ликвидација
Члан 64.
Имовина задруте која преостане после намирења потраживања поверилаца преноси сс на привремено управљање струковном и територијално надлежном задружном савезу чији је члан била та задруга, а ако задруга није била члан струковног задружног савеза имовина се поверава задружном савезу основаном за територију на којој је било седиште те задруге.
Имовину из става 1. овог члана задружни савез је дужан да употреби за оснивање нове задруте, односно развој задрутарства на територији на којој је било седиште задруте која је престала да постоји.
Ако задрута која је престала ликвидациојом није била члан струковног задружног савеза нити је основан задружни савез за територију на којој је било седиште те задруге преостала имовина поверава се на привремено управљање јединици локалне самоуправе која је дужна да ту имовину употреби за развој задрутарства.
Банкротство (стечај)
Члан 65.
На поступак стечаја задруте сходно се примењују одредбе закона којим се уређује стечај.
Имовина задруте која преостане после намирења стечајних поверилаца поверава се на привремено управљање струковном задружном савезу чији је члан била та задруга, а ако задрута није била члан струковног задружног савеза имовина се поверава задружном савезу основаном за територију на којој је било седиште те задуте.
Имовину из става 2. овог члана задружни савез је дужан да употреби за основање нове задруге, односно развој задругарства на територији на којој је било седиште задруге која је престала да постоји.
Ако задрута која је престала стечајем није била члан струковног задружног савеза нити је основан задружни савез за територију на којој је било седиште те задруте преостала имовина поверава се на привремено управљање јединици локалне самоуправе која је дужна да ту имовину употреби за развој задругарства.
Брисање из Регистра
Члан 66.
Задруга губи својство правног лица брисањем из Регистра.
VIII. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ Члан 67.
Задружни савез је самостална, интересна, пословна и стручна организација, која се основа ради остваривања, усклађивања, унапређивања, пословног повезивања, заштите и заступања заједничких интереса задруга и задругара.
Задруге односно задружни савези могу оснивати и удруживати се у струковне и територијалне задружне савезе.
Задружни савези се могу основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе, аутономне покрајине и Републике Србије.
Послови
Члан 68.
Послови задружног савеза су:
1) подстицање задругарства и унапређења задружних принципа;
2) пружање стручне и друге помоћи задругама и задругарима приликом оснивања, пословања и престанка задруге;
3) заступање интереса задруга пред државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, носиоцима јавних овлашћења и другим институцијама и организацијама;
4) покретање регулаторних иницјатива пред регулаторним телима;
5) представљање задруга у иностранству, остваривање сарадње са задругама и задружним асоцијацијама из иностранства;
6) остваривање сарадње са међународним задружним организацијама;
7) организовање и подстицање стручног усавршавања, научно-истраживачког рада и информативно-издавачке и маркетиншке делатности од интереса за унапређење задрутарства;
8) организује обуке и лиценцирање задружних ревизора;
9) води евиденцију о задругама (Књигу задруга) и задружну статистику;
10) обављају пренос задружне имовине која им је предата после ликвидације
задруге, у складу са законом;
11) обављају задружну ревизију, уколико испуњавају законом прописане
услове;
12) обављају информативну и саветодавну функцију према чланицама;
13) обављају послове, посредничке и промотивне функције за своје чланице;
14) организује задружну арбитражу и уређује начин њеног рада;
15) предлажу јединицама локалне самоуправе доношење одговарајуће одлуке о преносу, односно начину коришћења преостале имовине по престанку задруге, у складу са овим законом;
16) и други послови, у складу са овим законом и правилима задружног савеза.
Оснивање
Члан 69.
Задружни савез је правно лице и оснивају га задруге.
Задружни савез може основати најмање десет задруга исте врсте.
Задружни савез стиче статус правног лица регистрацијом у Регистар, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Задружни савез оснива се на оснивачкој скупштини доношењем правила задружног савеза и потписивањем оснивачког уговора.
Уговором о оснивању и правилима задружног савеза уређују се, нарочито: услови и начин оснивања, задаци и послови савеза, пословно име и седиште и средства за рад задружног савеза.
Поверавање послова Члан 70.
Задруге могу да повере задружном савезу, чији су чланови, да у њихово име и за њихов рачун обављају одређене послове.
За обављање поверених послова из става 1. овог члана, задружни савез не може оснивати посебна привредна друштва и друга правна лица без сагласности скупштине тог савеза.
Органи задружног савеза Члан 71.
Задружним савезом управљају оснивачи - задруге, преко својих представника. Органи задружног савеза су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор, председник и/или секретар.
Председник задружног савеза заступа задружни савез. Скупштина задружног савеза доноси правила савеза.
Правила задружног савеза
Члан 72.
Правила задружног савеза садрже, нарочито:
1) пословно име и седиште задружног савеза;
2) задатке и послове задружног савеза;
3) услове и начин за стицање и престанак статуса члана задружног савеза;
4) права и обавезе задруге према задружно.м савезу и задружног савеза према задрузи;
5) средства за рад задружног савеза;
6) услове и начин престанка статуса члана задружног савеза;
7) избор, опозив и делокруг органа задружног савеза, број чланова органа, мандат, као и начин сазивања и одлучивања органа;
8) заступање и представљање задружног савеза;
9) унутрашњу организацију задружног савеза;
10) начин обављања стучних и других послова за задруге;
11)јавност рада;
12)начин обавештавања задруга;
13)одредбе о општим актима задружног савеза и начин њиховог доношења и
14) одредбе о другим питањима од значаја за рад задружног савеза.
Књига задруга Члан 73.
Задружни савез води Задружну књигу својих чланова, која садржи пословно име и седиште задруге, матични и порески идентификациони број задруге члана задружног савеза, као и задружну статистику.
У Задружну књигу уписују се статусне промене над чланицама, привремено или трајно обуставл>ање пословања, покретање стечајног поступка и други битни елементи за правни статус чланица.
Задружни савези воде и књигу евиденција задруга у коју уносе податке о свим задругама. без обзира да ли су у питању њихове чланице или не.
Задружни савези су дужни, да на захтев државних органа доставл>ају податке из задружних књига и књига евиденција задруга задружног савеза.
Средства за рад задружног савеза
Члан 74.
Средства за рад задружног савеза обезбеђују се у складу са утовором о оснивању. односно правилима задружног савеза.
IX. ЗАДРУЖНА РЕВИЗИЈА
Појам задружне ревизије
Члан 75.
Задружна ревизија је контрола примене задружних принципа и задружних вредности у организовању и пословању задруге, пословању задруге са задругарима и трећим лицима, имовинско-правних односа и међусобних односа задруге и запослених, као и примене задружних правила у погледу оснивања, организовања и целокупног пословања задруге.
Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде (у даљем тексту: Министарство), прописује начин вршења задружне ревизије.
Члан 76.
Задружну ревизију може да обавља задружни савез које има дозволу за обављање задружне ревизије.
Дозволу за обављање задружне ревизије издаје Министарство.
Дозволу за обављање задружне ревизије може добити задружни савез из става 1. овог члана ако има бар једно запослено лица које има сертификат овлашћсног задружног ревизора.
Задружни савез из став 1. овог члана уписује се у Именик задружних ревизора.
Задружни ревизор Члан 77.
Задружни ревизор је лице запослено у задружном савезу којс има сертификат о звању овлашћени задружни ревизор и које обавља задружну ревизију и одговара за правилност обављене задружне ревизије, састављање извештаја о задружној ревизији и изражавање ревизорског мишљења, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.
Задружни ревизор може да обавља ревизију и као самостални ревизор ангажован од стране задружног савеза, а који је регистрован за обављање те делатности.
Сертификат о стицању професионалног звање задружни ревизор, министарство издаје лицу које испуњава следеће услове:
1) висока школска спрема;
2) радно искуство стечено на пословима задружне ревизије, у трајању од најмање две године или радно искуство у трајању од пет година из радног односа у задрузи односно задружном савезу;
3) положен испит за стицање професионалног звање овлашћени задружни ревизор;
4) активно знање српскогјезика;
5) да није осуђивано за кривично дело које га чини недостојним за обављање задружне ревизије.
Задружни ревизор уписује се у Именик задружних ревизора. Програм за полагање испита за задружног ревизора доноси министар надлежан за послове привреде (у даљем тексту: министар).
Именик задружних ревизора
Члан 78.
Именик задружних ревизора води министарство.
Садржај и начин вођења именика из става 1. овог члана прописује министар. Стицање дозволе за обављање задружне ревизије и сертификата
Члан 79.
Дозвола за обављање задружне ревизије издаје се на основу захтева задружног савеза из члана 76. став 1. овог закона.
Уз захтев из става 1. овог члана, доставља се:
1) доказ о регистрацији, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката;
2) доказ о заснованом радном односу на неодређено време за запослена лица која имају сертификат овлашћених задружних ревизора (оверене фотокопије уговора о раду, радне књижице и др.) и
3) сертификат о стицању звања овлашћеног задружног ревизора за лица из тачке 2) овог става.
Захтев за добијање сертификата о стицању звања овлашћеног задружног ревизора, подноси физичко лице.
Уз захтев из става 3. овог члана, достављају се докази о испуњености услова из члана 77. став 2, и то:
1) оверена фотокопија дипломе о стицању високе стручне спреме;
2) доказ о радном искуству, потврда о неосуђиваности;
3) доказ о положеном испиту за задружног ревизора;
4) доказ о активном знању српског језика (за стране држављане). Министарство је дужно да одлучи о захтеву из ст. 1. овог члана, у форми
решења, у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Задружни савез је дужан да одлучи о захтеву из ст. 3. овог члана, у форми сертификата, у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Ако нису испуњени услови прописани овим законом, решењем се одбија захтев из ст. 1. и 3. овог члана.
Одузимање дозволе за обављање задружне ревизије и сертификата
Члан 80.
Дозвола за обављање задружне ревизије, може се одузети решењем Министарства:
1) ако се утврди да задружни ревизор, не обавља ревизију у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона;
2) ако је дозвола за обављање задружне ревизије издата на основу неистинитих или нетачних података;
3) ако је једином преосталом запосленом лицу, које има сертификат овлашћеног задружног ревизора престао радни однос, а задружни савез коме је издата дозвола за обављање задружне ревизије у року од три месеца од дана настанка промене не запосли друго лица са сертификатом овлашћеног задружног ревизора и о томе не обавести министарство.
Сертификат задружног ревизора може се одузети решењем Министарства:
1) ако се утврди да овлашћени задружни ревизор не обавља ревизију у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона:
2) ако је сертификат овлашћеног задружног ревизора издат на основу неистинитих или нетачних података.
На решења из овог члана може се уложити жалба у року од 8 дана Министарству надлежном за послове задруга.
Обавезност и врсте задружне ревизије
Члан 81.
Задружна ревизија је обавезна за све задруге и може бити редовна и ванредна.
Редовна задружна ревизија обавља се сваке друге године.
Задруга је дужна да се подвргне ванредној задружној ревизији на захтев било ког органа задруге, надлежног државног органа или најмање 30% задрутара, ако задружним правилима није одређен већи број задругара.
Ванредна задружна ревизија из става 4. овог члана обавља се у року који је одређен захтевом.
Задруга која се својом кривицом не подвргне редовној задружној ревизији, у року из става 2. овог члана, нрестаје са радом после спроведеног поступка ликвидације, који по службеној дужности покреће Регистар, о трошку задруге, а на основу обавештења Министарства, и брише се из Регистра. (ЗСС предложио брисање)
Трошкове редовне задружне ревизије и ванредне задружне ревизије која се обавља на захтев органа задруге сноси задруга.
Трошкове ванредне задружне ревизије која се обавља на захтев надлежног државног органа или најмање 30% задругара, односно већег броја задругара ако је то одређено задружним правилима, сноси подносилац захтева.
Избор задружног ревизора
Члан 82.
Скупштина задруге бира овлашћено лице за обављање задружне ревизије из члана 75. став 1. овог закона и са њим закључује писани уговор за сваку појединачну задружну ревизију.
Задруга може да захтева од задружног ревизора, коме је поверила ревизију свог пословања, посебне уговорне гаранције у случају штете која би могла да настане за задругу, ако задружна ревизија није објективно извршена, односно ако поступак задружне ревизије није био у складу са законом и другим прописима.
Задружну ревизију може да обавља исти задружни ревизор највише три пута узастопно.
Обавезе задругеу поступку задружне ревизије Члан 83.
Задруга је дужна да овлашћеном задружном ревизору стави на располагање исправе и документацију и пружи друге информације неопходне за обављање задружне ревизије и састављање извештаја о извршеној задружној ревизији.
Задруга је дужна да овлашћеном задружном ревизору омогући да учествује у раду седнице скупштине и других органа задруге, давањем одговора и мишљења о свим питањима која су предмет задружне ревизије.
Обавезе задружног ревизорау поступку задружне ревизије
Члан 84.
Задружни ревизор је дужан да састави писани извештај о обављеној задружној ревизији (у даљем тексту: извештај).
Извештај садржи налаз и мишљење са образложењем о питањима која су предмет задружне ревизије.
Задружни ревизор је дужан да на захтев задруге пружи додатна објашњења у вези са предметом извештаја.
Извештај са налазом и мишљењем, доставља се задрузи и надлежном задружном савезу.
Задруга може надлежном задружном савезу доставити приговор на извештај о обављеној задружној ревизији у року од 15 дана од дана пријема извештаја.
Извештај постаје коначан даном истека рока за достављање приговора, односно даном када задруга прими одлуку надлежног задружног савеза о одбијању приговора.
Поступање no налазима и мишљењима из извештаја задружног ревизора
Члан 85.
Задруга је дужна да најкасније у року од 90 дана од дана када је извештај постао коначан поступи по налазима и мишљењу из извештаја и да о томе обавести задружног ревизора, Задружни савез и Министарство.
Ако задруга не поступи у складу са налазима и мишљењима из извештаја, задруга престаје са радом после спроведеног поступка ликвидације који, по службеној дужности покреће Регистар, о трошку задруге, а на основу обавештења задружног ревизора, односно надлежног задружног савеза и брише се из Регистра.
Обавезност пријављивања кривичног дела, привредног преступа односно прекршаја
Члан 86.
Ако овлашћени задружни ревизор у поступку обављања задружне ревизије оцени да је учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај, дужан је да одмах надлежном органу поднесе пријаву, односно захтев за покретање поступка.
Сходна примена
Члан 88.
Задружна ревизија је обавезна и за задружне савезе.
На задружну ревизију задружних савсза сходно се примењују одредбе о задружној ревизији задруга.
Задружну ревизију задружног савеза врши други задружни савез.
Надзор Члан 89.
Министарство врши надзор на спровођењем задружне ревизије, надзор над радом задружних савеза овлашћених за вршење задружне ревизије и задружних ревизора.
X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Привредни преступ
Члан 90.
Новчаном казном од 50.000 до 3.000.000 динара, казниће се за привредни преступ задруга, односно задружни савез:
1) ако обавља делатност без уписа у Регистар;
2) ако се не придржава прописа које су, ради спровођења одредаба овог закона, донела Влада РС, односно носиоци јавних овлашћења надлежни за послове задруга;
3) ако се својом кривицом не подвргне задружној ревизији;
4) ако не поступи по коначном ревизијском извештају.
За радње из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у задрузи, односно задружном савезу новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.
Прекршаји
Члан 91.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара, казниће се за прекршај задруга:
1) ако у пословном имену не садржи ознаку „задруга" као и ознаку врсте задруге, име и седиште задруге, а друго правно лице ако у називу фирме користи задружно име, а регистровано је по ступању на снагу овог закона (члан 7. став 2.);
2) ако је њено пословно име заменљиво са пословним именом, односно називом друге задруге, другог привредног субјекта или другог правног лица, или изазива забуну о идентитету и делатностима задруге или повезаности са привредним друштвом, или вређа права интелектуалне својине, односно друга права (члан 7. став 5);
3) ако не води, не држи у седишту задруге или не чува књигу задругара (члан 35. ст. 1,3. и 4.);
4) ако лицима из члана 34. став 6 и 7. не омогући увид у књигу задругара;
5) ако ревизору не стави на располагање исправе и документацију и не пружи друге информације неопходне за обављање ревизије и састављање извештаја о извршеној ревизији (члан 84.);
6) ако у року од 60 дана од дана када је извештај о обављеној ревизији постао коначан, не обавести ревизора који је обавио ревизију и органе из члана 85. став 1. овог закона о свом поступању по примедбама и упуствима из тог извештаја (члан 86.);
За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај и одговорно лице у задрузи, новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 92.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај ревизор:
1) ако не састави писани извештај о обављеној ревизији;
2) ако на захтев задруге не пружи додатна објашњења задрузи у вези са предметом свог извештаја;
3) ако извештај о обављеној ревизији, са примедбама и упуствима не достави задрузи, задружном савезу у који је задруга учлањена и надлежном државном органу.
XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
IJocmojehe задруге и задружни савези Члан 93.
Даном ступања на снагу овог закона, постојеће задруге и задружни савези настављају да раде, на начин и под условима под којима су уписани у Регистар.
Постојеће задруге и задружни савези дужни су да ускладе своју организацију, пословање и опште акте с одредбама овог закона најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Постојеће задруге и задружни савези, које не поступе по одредби става 2. овог члана престају са радом, после спроведеног поступка ликвидације, који по службеној дужности покреће Регистар, о трошку задруге, односно задружног савеза и бришу се из Регистра.
Члан 94.
Поступци за враћање имовине задруге, односно задружног савеза, који су започети у складу са Законом о задругама ("Службени лист СРЈ", бр. 41/96 и 12/98 и „Службени гласник РС", бр. 101/05-др.закон и 34/06), по захтеву задруге, односно задружног савеза који је основани до дана ступања на снагу тог закона, односно по захтеву задруге, односно задружног савеза који је основани у року од две године од дана ступања на снагу тог закона, а који нису окончани, окончаће се по одредбама тог закона.
Закључени споразум о враћању имовине, односно правноснажни акт о враћању имовине које је донето у поступку из става 1. овог члана, представља основ за упис права својине на тој имовини (задружне својине) у корист задруге, односно задружног савеза, у јавну књигу о евиденцији права на непокретност или регистрима непокретности.
Имовинау друштвеној својини у задругама Члан 95.
Имовину коју је задруга, односно задружни савез стекао радом и пословањем (куповином, изградњом и др,) или на други начин (поклон, легат, задужбина, донација и др.) до дана ступања на снагу овог закона, на којој право коришћења има задруга, односно задружни савез и која је евидентирана као друштвена својина, постаје задружна својина и уписује се у јавне књиге о евиденцији права на непокретност или регистрима непокретности односно евиденцију задруге, ако задруга, односно задружни савез поседује исправу којом доказује основ за стицање те имовине.
Задруга, односно задружни савез дужан је да у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона, поднесе захтев за упис права задружне својине на непокретној имовини, односно да изврши евидентирање покретне имовине као задружне својине.
Изузетно, у задругама које су извршиле разграничење на пољопривредном земљишту, у складу са Законом о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине („Службени гласник РС, бр. 49/92 и 54/96) и које је, по том основу, евидентирано као друштвена својина, уписује се задружна својина без поновне оцене исправа о стицању.
Уз захтев за упис права задружне својине на непокретној имовини, задруга, односно задружни савез подноси исправу којом доказује основ за стицање права на непокретну имовину.
По захтеву за упис права из става 3. овог члана одлучује надлежни орган, према месту где се непокретна имовина налази, у складу са посебним прописима којима се уређује упис права на непокретностима.
Носилац права задружне својине на имовини из става 1. овог члана је задруга, односно задружни савез.
Протеком рока из става 2 овог члана имовина, која је евидентирана као друштвена својина, а за коју није поднет захтев за упис права задружне својине или је тај захтев правноснажно одбијен, односно није евидентирана као задружна својина у евиденцији задруге, постаје државна својина.
На имовини из става 7 овог члана која је постала државна својина, задруга, односно задружни савез могу остварити право закупа по повлашћеним условима, односно коришћења у складу са законом.
Доношење подзаконских прописа
Члан 96.
Акт из члана 75. овог закона Влада ће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Акте из чланова 77. и 78., министар надлежан за послове привреде ће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Престанак важења ранијих закона
Члан 97.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о задругама („Службени лист СРЈ", бр. 41/96 и 12/98 и „Службени гласник РС", бр. 101/05-др. закон и 34/06), осим члана 49a и члана 88. став 1. тачка 1) и Закон о задругама („Службени гласник СРС", број 57/89 и „Службени гласник РС", бр. 46/95 и 101/05-др. закон).
Ступање на снагу
Члан 98.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије".
П РА ВИАА
о раду Ученичке залруге « ЗАРЕ м Школе за основно и средње образовање
((Милан ЛегрохиТш
На основу чл. 34 Закона о основној школи, чл. 20-24 Статута школе и оллуке о оснивању Ученичке залруге при Школи за основно и срелње образовање кМилан Петровић», Скупштина залруге на селници олржаној 13.05.2003.гол. лонела је :
ПРАВИЛА
ЗА РАА УЧЕНИЧКЕ ЗААРУГЕ «ЗАРЕ»
I ОСНОВНЕ ОАРЕАБЕ
Члан 1.
Овим правилником се, на основу олрелби Закона о основној школи, Статута основне школе <ФАилан Петровић» и оллуке о оснивању Ученичке залруге «ЗАРЕ» при ШОСО «Милан Петровић» (лаље : залруга), уређује оснивање залруге; цил>еви и залаци залруге; права и лужности залругара; органи залруге; организација рала залруге; и материјално и финансијско пословање залруге.
Начин оснивања, цил^еви и залаци залруге усклађени су и условљени узрастом ученика и потребом усклађивања интереса залруге, залругара и школе као образовно васпитне установе.
члан 2.
Овим Правилима уређују се : оснивање, циљ и залаци, лелатност ученичке залруге, права и лужности чланова ученичке залруге, органи ученичке залруге, организација рала и материјално -финансијско пословање ученичке залруге.
IIОСНИВАЊЕ УЧЕНИЧКЕ ЗААРУГЕ
члан 3.
Ученичка залруга <варе» при Школи за основно и срелње образовање «Милан Петровић» основала је оллуком Школског олбора олржаног 26.07.1993. нелобитну организацију и без својства правног лица. Која свој субјективитет остварује преко школе и послује без улела залругара. Ученичку залругу оснивају ученици, ралници школе и ролитељи.
члан 4.
Услове за рал залруге обезбеђује оснивач и чланови залруге у склалу са својим материјалним могућностима.
члан 5.
Залругу прелставл>а и заступа лиректор школе, а на основу посебног овлашћења које лаје лиректор, и пелагошки руковолилац залруге.
Селиште залруге је у селишту школе Нови Сал, Браће Рибникар 32.
У правном промету са трећим лицима залруга користи печат школе, своју фирму и фирму школе.
члан 6.
Рали остваривања својих залатака и саралње са лругим залругама, залруга се учлањује у Савез ученичких залруга Србије.
/// ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЗААРУГЕ
члан 7.
Ученичка залруга се оснива рали остваривања слелећих циљева и залатака:
1. развијање ваннаставних активности - лруштвено корисног рала ученика повезивањем наставе у школи са практичним произволним ралом;
2. оспособл>авање ученика - чланова залруге за олређена занимања путем повезивања наставе са произволним, услужним и лругим лруштвено-корисним ралом;
3. стварање услова до ученици ваннаставним активностима, у организацији ђачке залруге, стичу срелства за ваннаставне активности, лруштвене, спортске и културне активности, организовања екскурзија, набавке учила, помоћи ученицима слабијегматеријалног стања и залруге сличне потребе;
4. остваривања васпитних и образовних залатака школе и помоћи ученицима у избору лал>ег образовања и професионалног опрелелења;
5. остваривања услова за лруштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности и саралњу са лруштевном срелином и лругим ученичким залругама у склалу са узрастом ученика и могућностима залруге.
Рал ученичке залруге и ученика - залругара организује се у оквиру ваннаставних активности школе и извођења оглела у разрелној и прелметној настави, по голишњем програму рала школе и програму оглела у школи.
На основу програма рала школе и програма оглела у школи лоноси се голишњи програм рала залруге, који се усклађује са образовно васпитним залацима школе рали остваривања јелинственог цил>а.
Непосрелни рал ученика врши се у организацији пелагошког руковолиоца залруге, а уз непосрелни налзор наставника који воли ваннаставну активност лруштвено корисног рала, олносно остварује програм оглела, по правилима организовања наставног и ваннаставног рала.
IV АЕЛАТНОСТИ ЗАДРУГЕ
Члан 8.
Ученићка залруга обавла лелатности преко којих се остварују цил>еви из члана 6. Правилника, а у обиму и на начин који су усклађени са узрастом и могућностима ученика - чланова залруге, као и са голишњим прграмом рала школе и програмом оглела, и то:
1. произволњу полоприврелнх произвола на економији школе и у саралњи са пољоприврелним организацијама;
2. вршење услуга у области пол>опривреле у оквиру реализације програма ваннаставних активности лруштевно корисног рала, а путем непосрелне саралње са полоприврелним организацијама и лургим пол>оприврелним произвођачима;
3. произволњу прелмета илелова.као и боралу материјала у шк. Ралионици или у оквиру саралње са прелузећима и прелузетницима који се баве олговарајућим произволњом поголном за укл>учивање залругара;
4. вршење услуга у области техничке помоћи, олржавања чистоће у месту, зграли и лругим случајевима поголним за остваривање цил>ева због којих је залруга основана;
5. произволњу учила и лругих прелмета за потребе школе и ученика у школи, као и ломаћинства;
6. прикупл>ање секунларних сировина;
7. пролају произвола које је залруга произвела;
8. набавку и пролају уцбеника, школског прибора и опреме за потребе ученика школе;
9. и лруге послове у склалу са лелатношћу школе.
Ученичка залруга може обавлати илругелелатности које се уобичајно обавл>ају за потребе школе, у мањем обиму или повремено.
Делатност залруге и ангажовање ученика - залругара не може се вршити на штету настваног процеса рала, ралног времена и трајање наставне голине у школи, већ мора бити организована теко ла лоприноси ралном васпитању и професионалном опрелелоивању ученика -залругара.
У поступку остваривања лелатности залруге, остварује се коорлинација са наставном материјом појелиних наставних прелмета, цилевима и залацима залруге и образовно-васпитним циљевима школе.
Члан 9.
Делатност ученичке залруге обавл,а се преко економских јелиница - погона у школи и излвојеним олелењима, олносно ралним јелиницама и ралним групама.
Погони у школи и излвојена олел>ења имају менторе, као олговорне организаторе њиховог рала, које поставл>а лиректор школе из рела наставника запослених у школи.
V ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЗАДРУГАРА
Члан 10.
Чланови ученичке залруге могу бити ученици, ралници школе, ролитељи ученика и сполни саралници.
Чланство у ученичкој залрузи можела буле реловно и почасно. Реловно чланство стиче се уписом у ученичку залругу, а почасно пријемом у учерничку залругу оллуком Извршног олбора.
Реловни чланови ученичке залруге активно извршавају залатке залруге утврђене Програмом рала.
Члан 11.
Почасни чланови залруге лају лопринос остваривању цил>ева залруге путем стручне помоћи, саралње са залругом и пружањем материјалне помоћи у оквиру својих могућности.
Члан 12.
Статус реловног члана залруге престаје иступањем из залруге на основу писмене изјаве о иступању, и то ланом пријема те изјаве.
Статус реловног члана може престати и на основу оллуке о искл>учењу коју лоноси Извршни олбор залруге, због нарушавања ралне лисциплине којом се ловоли у питање сигурност чланова залруге у извршавању послова и залатака, угрожавања интереса. Имовине и срелстава залруге и сл.
Статус почасног члана залруге може престати на основу оллуке управног олбора залруге, у случајевима кала тај орган оцени ла почасни члан лелује против интереса залруге и остваривања њених цил>ева.
Члан 13.
Права и лужности реловних чланова залруге - залругара су:
1. ла бирају и булу бирани у органе залруге;
2. ла износе мишлења, примелбе и сугестије на рал залруге и њених органа;
3. ла остварују цилеве и залатке залруге у склалу са њеним програмом;
4. ла учествују у произволним и услужним ралним ваннаставним активностима;
5. ла плаћају чланарину у склалу са оллуком скупштине;
6. ла учествују у располели вишка прихола нал расхолима у склалу са
оллукама органа залруге.
По престанку статуса залругара чланарина се не враћа.
VI ОРГАНИ ЗАДРУГЕ
Члан 14.
Органи залруге су:
1. Скупштина залруге;
2. Извршни олбор залруге;
3. Налзорни одбор.
Скупштина залруге је орган преко кога реловни нланови залруге управљају залругом и располажу вишком прихода нал расхолима.
Редовни чланови скупштине у економским јединицама, на зборовима задругара, разматрају предлоге одлука, правила задруге, годишњег програма, сринансијске извештаје и друга питања из надлежности скупштине, и дају мишљења и сугестије у вези са предложеним решењима. Зборовима руководи председништво које бира збор, а зборове сазива управни одбор задруге.
Почасни чланови задруге своју саветодавну улогу остварују у непосредној сарадњи са органима задруге.
Члан 16.
Скупштина задругара бира председника и његовог заменика на период одлве године.
Члан 17.
Скупштина задруге заседа најмање једанпут у току школске године, а по потреби више пута. Седницу скупштине сазива председник. Скупштина може бити сазвана и на предлог Извршног или Назорног одбора задруге.
Скупштина представника задругара одлучује ако јој присуствује више од половине чланова. Одлуке се доносе јавним гласањем, већином гласова присутних чланова скупштине.
Члан 18.
Скупштина задруге обавл>а следеће послове:
1. доноси правила задруге
2. доноси годишњи програм рада залруге и усклађује његово извршење са програмом рада
3. бира председника скупштине и његовог заменика, чланове, председника и заменика председника надзорног одбора
4. одређује висину чланарине коју плаћају редовни чланови задруге
5. доноси одлуке о похвалама, признањима и наградама
6. разматра извештаје о материјално сринансијском пословању задруге
7. доноси одлуке о расподели вишка прихода над расходима и других средстава задруге
8. разматра и друга питања у вези са радом ученичке задруге
члан 19.
Извршни одбор је извршни орган скупштине задруге који има 5 чланова.
Чланови Извршног одбора бирају се из реда редовних чланова задруге, стим што најмање једног члана у извршни одбор именује управни одбор школе на предлог наставничког већа школе, који је истовремено и педагошки руководилац задруге.
Извршни одбор задруге има председника и заменика председника који се бирају на период одлве године.
Члан 20.
Председник и заменик председник Извршног одбора, сазива седнице извршног одбора, руководи њиховим радом и извршава одлуке скупштине задруге.
Седницу извршног одбора може сазвати и скупштина залруге.
Члан 21.
Извршни одбор задруге обавл,а следеће послове :
1. доноси опште и појединачне акте скупштине задруге;
2. утврђује предлогеголишњег плана и програма рада задруге;
3. утврђује предлоге извештаја о раду и полсовању задруге;
4. прати и анализира рад радних погона у задрузи и предузима потребне мере да се исти остварује у складу са цил,евима задруге и школе;
5. утврђује предлоге оллука о похвалама, признањима и награлама;
6. доноси одлуке о начину коришћења сринансијских средстава у току пословања;
7. обавла и друге послове извршног органа у вези са радом задруге.
Члан 22.
Извршни одбор може одлучивати ако седници присуствује више од половине чланова. Извршни одбор доноси одлуку већином гласова од укупног броја чланова.
Налзорни олбор залруге има 3 члана из рела реловних чланова залруге, ол којих се јелан бира из рела реловних чланова - наставника школе.
Налзорни олобр има прелселника кога бира скупштина залруге. Чланови олобра и прелселник бирају се на лве голине.
Члан 24.
Прелселник Налзорног олобра сазива селнице налзорног олбора, распоређује залатке члановима у поступку контроле рала залругара и залруге и стара се о извршавању оллука и откалањању поврела ових правила, програма ваннаставних активности и програма оглела који се реализују преко ученичке залруге.
Члан 25.
Налзорни олбор контролише рал залруге у току школске и пословне голине, као и органа залруге и најмање јелном голишње полноси извештај о својим запажањима која се лоноси на рал залруге.
Члан 26.
Залругу прелставља и заступа лиректор школе, и на основу посебног овлашћења које лаје лиректор, пелагошки руковолилац залруге, у скаллу са лорелбама Закона о основној школи, Статута школе и овох правила.
Остваривању функције лиректора из става 1. овог члана прилагођено је правном положају залруге, узрасту реловних чланова залруге, олносу програма остваривања ваннаставних активности и програма оглела са програмом залруге, повезаности цил>ева школе и залруге и лр.
VII ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ЗАДРУГЕ
Члан 27.
Рал ученичке залруге и ученика-залругара организује се у оквиру ваннаставних активности школе и извођења оглела у разрелној и прелметној настави, по голишњем програму рала школе и програму оглела у школи.
На основу програма рала школе и програма оглела у школи лоноси се голишњи програм рала залруге, који се усклађује са образовно васпитним залацима школе рали остваривања јелинственог цил>а.
Непосрелни рал ученика врши се у организацији пелагошког руковолиоца залруге и ментора као олговорног организатора рала залруге у економским јелиницама, а уз непосрелни налзор наставника који воли ваннаставну активност лруштвено корисног рала, олносно остварује програм оглела, по правилима организовања наставног и ваннаставног рала.
Члан 28.
У поступку оставривања лелатности з алруге пелагошки руковолилац залруге остварује коорлинацију са наставном материјом појелних наставних прелмета и организује рал залруге тако ла се оставрују цил>еви и залаци залруге и образовно васпитни цил>еви школе.
Пелагошког руковолиоца залруге именује лиректор школе на преллог наставничког већа школе.
Економске јелинице у селишту школе и излвојеним олелењима имају менторе, као олговорне организаторе њиховог рала које прелставла лиректор школе из рела наставника запослених у школи.
VIII МАТЕРИЈАЛНО И ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ
Члан 29.
Пословање залруге обавл>а се преко школе.
Срелства којима залруга послује воле се на излвојеном рачуну школе и не улазе у укупан прихол школе.
О пословању и срелствима оллучују органи залруге, у склалу са статутом школе и овим правилима.
Члан 30.
Стална пословне срелства која користи залруга за обавл>ање своје лелатности, школа и залруга обезбеђују из разлике прихола нал расхолима и лругих прихола.
Уговоре, споразуме и лруге олносе са трећим лииима заклучује, олносно уређује име и за рачун залруте лиректор школе или пелагошки руковолилац залруге на основу посебног овлашћења лиректора.
Чекове за полизање новчанох срелстава, налоге за плаћање преко жиро-рачуна и лруга новчана локумента потписује лиректор школе или лице које он овласти.
Члан 32.
Материјално-финансијско полсовање и књиговолство залруге воле ралници школе, с тим што појелине послове лиректор школе може пренети на чланове залруге.
Члан 33.
Залруга остварује прихоле:
1. пролајом својих произвола
2. пролајом уибеника, прибора и опреме
3. вршењем услуга поступку остваривања лруштвено корисног рала и на лруги начин
4. ол поклона почасних чланова залруге, лругих правних физичких лица
5. ол помоћи лобијене ол школе, прелузећа и лругих правних лица и прелузетника
6. ол чланарина коју плаћају реловни чланови
7. ол лругих прихола које оствари залруга.
Прихоли ученичке залруге не улазе у укупан прихол школе.
Члан 34.
Вишак прихола нал расхолима залруге оставрује кал ол оставреног прихола олбије пословне расхоле, у склалу са олрелбама закона о рачуноволству.
Ако су пословни расхоли залруге већи ол остварених прихола, разлика прелставља губитакзалруге који се покрива из нераспоређеног вишка прихола нал расхолима из ранијих голина.
Остварени вишак прихола нал расхолима по голишњем рачуну преноси се у нарелну голину и ако нема непокривеног губитка, распоређује се у резервни фонл залруге 5%, а остатак у фонл залруге за : проширење материјалне основе ученичке залруге; екскурзије ученика; награђивање чланова залруге, пелагошког руковолиоца залруге, ментора економских јелиница и лругих саралника; и за унапређење образовно-васпитног рала у школи.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 35.
Залруга може престати са ралом ако не испуњава услове за рал у склалу са олрелбама Закона о основној школи, Статутом школе и овим правилима.
Оллуку о престанку рала залруге лоноси школски олбор.
Срелства залруге, у случају престанка њеног рала, припалају школи.
Члан 36.
Ова правила ступају на снагу осмоглана оллана објвљивања на огласној табли школе.
Број
Дана 13.05. 2003. године
На основу чл. 34 Закона о основној и Закона о срелњој школи ("Службени гласник Републике Србије", број 50/92 и члана 21. Правила ученичке залруге "ЗАРЕ", Школе за основно и средње образовање "Милан Петровић" у Новом
Салу, Извршни олбор ученичке задруге на својој селници ол___________________________
голине, лоноси
Правилник о стицању, расподели и награђивању у ученичкој задрузи
Опште одредбе
члан I.
Ученичка залруга "ЗАРЕ" (у даљелл тексту : Залруга] је рално произволна организација учрника која остварује свој програм у саставу основне и срелње школе.
члан 2.
Овим правилником Залруга утврђује основе и мерила стицања и располеле срелстава остварених ралом у залрузи.
члан 3.
Правилник уређује :
основе и мерила располеле срелстава остварених ралом у залрузи (по свим основама),
олређене висине износа личних примања на терет материјалних
трошкова (путни и лруги трошкови),
посебне случајеве располеле срелстава и исплата.
Стицање срелства у ученичкој залрузи члан 4.
Залруга остварује прихоле ол слелећих извора : ол реализације произволног рала, ол реализације лруштвено - корисног рала, ол реализације практичне наставе у срелњој школи, ол пружања услуга
члан 5.
Изворе прихола Залруга остварује кроз лелатност ралних погона. Укупни прихоли ралних погона чине укупан прихол залруге.
Утврђивање и расподела средстава задруге
члан 6.
Добит залруге формира се кал се ол укупног прихола Залруге олбију трошкови пословања ралних погона и амортизација.
члан 7.
Из лобити Залруге издвајају се срелства у висини ол 5% намењена за организацију и обавл>ање послова.
Из лобити се исплаћују и све законске и уговорне обавезе, као и рал ментора и спо/оних сарадника.
члан 8.
Срелства чисте добити распоређују се :
за финансирање зајелничких потреба r—■
- за материјалну основу рала
- за награђивање задругара ^q ^
члан 9.
Средства за финансирање зајелничких потреба, користе се за излете и екскурзије, унапређивање наставе, рад секција, помоћ задругарима.
члан 10.
Средства за проширење материјалне основе рада користе на предлог наставничког већа, а одлуку Аоноси Извршни одбор Задруге.
члан 11.
Средства за награђивање задругара троше се наменски за награђивање група, ралних погона, а коначну оллуку доноси Извршни одбор Залруге. Коначни обрачун одобрава пелагошки руководилац ученичке задруге, уз сагласност Извршног олбора и директора Школе.
члан 12.
За рал задругара расподела се врши на основу критеријума : организација посла, време проведено на послу, квалитет посла и реализација васпитно - образовних задатака.
члан 13.
Ментори и слољни сарадници остварују награде по следећим критеријумима :
степен организације рада у радном погону,
квантитет и квалитет реализовања послова у радном погону,
реализација васпитно - образовних задатака Школе.
члан 14.
Средства из члана 7. овог Правилника користе се за организацију послова у ученичкој залрузи ( припрема произволње, обезбеђивање послова, реализација техничких, административних и финансијских послова).
члан 15.
Аневнице за службена путовања за пословање Задруге, су у складу са Законом о личним примањима.
члан 16.
Остали трошкови се уређују одлукама Извршног олбора (трошкови репрезентације, учешће на смотрама, саветовањима идр.).
Вођење евиденци/е
члан 17.
Ментори ралних јелиница воле евиленцију у обрачунским листама о ралу у свакој јелиници, посебно за сваки рални лан.
Пелагошки руковолилац ученичке залруге, лобија листе, утврђује исправност и тачност и потписује листе.
Коначан обрачун и исплату потписују лиректор школе и пелагошки руковолилац ученичке залруге.
члан /8.
Рачуноволство школе је олговорно за правилно и ажурно вођење материјално - финансијског пословања Извршном олбору ученичке залруге и лиректору школе.
члан 19.
Пословање по овом Правилнику воли се у рачуноволству школе као посебно аналитичко књиговолство.
члан 20.
Овај Правилник ступа на снагу ланоом усвајања на селници Извршног олбора залруге.
Прелс